ЗА живот Мише Јанкетића својевремено је Данило Киш рекао да је "апсолутна конструкција за роман за који нико не би поверовао да га писац није измислио ради занимљиве фабуле".

Потресна животна прича будућег великана југословенске и српске сцене почела је 24. маја 1938. године: рођен је у Новом Саду, али га је стицај ратних околности убрзо одвео у црногорску Вранешку долину. А онда, сувише малом да разуме и довољно великом да на нејаким плећима осети тешку судбину, десило се да за само пет година остане без најрођенијих.

- Мој отац Радомир био је у партизанима. Мајку су ми ухватили четници и у Колашину осудили на двадесет једну годину робије. Сестру Милену и мене чувала је стрина, па нас је једног дана ухватила за руке и одвела у Колашин, право пред чувеног Павла Ђуришића. И рекла: "Ево ти, војводо, ово двоје дјеце Радомирово. Ти си их оставио без мајке, па их ти чувај!"

Мајку Милицу пустили су из затвора, а она је с двоје мале деце кренула у Пљевља, где је почела да ради у пошти. Убрзо су у град дошли четници и на несрећу препознао ју је главар (иначе мајчин школски друг), поп Маца. Убио ју је једне ноћи у Шеварима, са још девет партизанских жена. У неком од разговора за наш лист, Миша се сећао и оца, који је погинуо на Халкиди 9. септембра 1944. године:

- На Зејтинлику, великом гробљу сахрањених током Првог рата, има и 27 наших људи из Другог светског рата који су погинули у Грчкој. С времена на време, водим децу да виде гроб свога деде, а чувар Ђођеску прича и осталима: "Овде је сахрањен командант батаљона Маркусових партизана, Радомир Јанкетић, отац глумца Мише Јанкетића."

Прочитајте још - ДУБОК ТРАГ: Одлазак великог глумца Михаила Јанкетића

После бомбардовања Пљеваља, сестру Милену повела је у Будимпешту њихова комшиница, мађарска Јеврејка. Старијег брата није могла... Тек што се завршио рат, када се у Томашеву зауставио џип и из њега изашао човек у кожном капуту, са питањем за осмогодишњег Мишу: "Ти си Циле? Имаш ли сестру Милену?" Пошто је малишан потврдно одговорио, већ сутрадан га је одвео у Вишеград. Ту је сазнао да су мокрогорски четници убили Јеврејку, а за живот мале Милене измолила их је нека девојчица. А онда је судбина наставила да плете конце: малу Милену усвојио је касапин Миливоје Миличевић из Вишеграда.

Случај је хтео да је баш у то време неки усташа на суду покушао да "пере" биографију, тврдећи да има ћерку која се зове Хајрија Врана и тренутно се налази код касапина Миличевића. Да би доказао да је то лаж, касапин се дао у потрагу за Мишом. Јер, мала Милена је једино о себи знала да каже да има брата који се зове Циле... Деца су се поново сусрела на суду, а да су "род рођени" видело се већ на први поглед. Не само да су веома личили једно на друго, него их је усвојитељ (да и сличност била убедљивија) исто и обукао. Много година касније Милену је животни пут одвео у Немачку, на привремени рад у Аугсбург. Понекад, кад би се закачили, знала је да каже брату: "Можда ја и нисам твоја сестра. Можда сам ја Хајрија Врана"...

Прочитајте још - ОВАКО ЈЕ МИША ЈАНКЕТИЋ ГОВОРИО ЗА "НОВОСТИ": Прво решити основне животне проблеме

РАНО ПРОНАШАО МОТИВ

МИША је трећи разред основне школе завршио у Вишеграду. Пред њим су биле године усамљености, сиротишта, потраге за ослонцем и смислом:

- Имао сам срећу што сам рано нашао свој мотив. Успео сам да снагом концентрације и посвећеношћу победим сопствену лењост. Човек који на време пронађе свој мотив може рачунати да ће бити срећан. Мој мотив је био ово што је мој живот сада - сећао се познати глумац.