Како је некада изгледало обредно купатило смештено у приземљу београдске синагоге, како је она добила име Колиба мира, ко се хранио у студенсткој мензи и како су изгледали часови веронауке у њеном поткровљу, како изгледа једна рамазанска ноћ, шта је ифтар, а шта су теравије и где се налазила Дервишка улица, као и зашто је обилазак Београдске надбискупије “силазак у историју” и зграда са много порука, сазнаће сутра посетиоци “Ноћи музеја”.

Београдска надбискупија, Бајракли џамија, Шејх мустафино турбе и синагога "Сукат шалом" отвориће своја врата за посетиоце "Ноћи музеја", као и још шездесетак локација у Београду.

Прочитајте још:НОЋ МУЗЕЈА: Приче које не би требало пропустити

Обилазак ових здања у центру српске престонице биће својеврсно путовање кроз неколико векова узбудљиве историје - од оријенталног Београда 17. века који је имо 16-17 текија у којима су дервиши изводили “зикр” и изучавали дела великих суфијских мислилаца, преко судбоносног одговора “не” Николе Пашића Аутроугарској монархији у некадашњем посланству Аутроугарске, данас седишту Београдске надбискупије, и градње Београдске синагоге двадесетих година прошлог века, до данашњих дана када су ови објекти стецишта верника и чувари историје.

Звуци оргуља из Цркве Криста Краља испред које се налази икона Богорице мајке Европе, раскошна Капела с мозиацима великог теолога и саветника папе Фрање, Марка Рупника, доцецкаће посетиоце у седишту Београдске надбискупије, где ће моћи да виде и касу у којој је чуван ултиматум Аутроугарске Србији, књиге о присутности католичке цркве на овим просторима, као и о “мисији Србије као моста између Истока и Запада”.

Прочитајте још:"Ноћ музеја" у знаку слободе


Надбискуп Станислав Хочевар у разговору за Тањуг наглашава да зграда Београдске надбискупије сама по себи је порука и да је не треба гледати само као зграду са уметничким делима.

“То је кућа са много порука, а најснажнија је да се и најјачи конфликти могу превазићи. Београд својом историјом сведочи да је могуће живети заједно у различитости и ова кућа је споменик Европе и нада за будућност”, поручује надбискуп Хочевар.

Он указује и на важност самог парка уз кућу у коме су 2006. године двојица копредседника Међународне комисије за теолошки разговор - кардинал Валтер Каспер и митрополит пергамски Јован Зизјулас, засадили Либански кедар (Божје дрво) са чијим растом, према речима Хочевара, расте и нада за посве бољи дијалог.

Ту је и Дрво мира које су на стогодишњицу од почетка Првог светског рата засадили тада председник Владе Србије Александар Вучић и амбашадор Аустрије у Србији Јоханес Ајгнер, док је у центру парка кип Мајке Божје.

Хочевар наглашава да су београдски надбискупи често имали врло важне улоге у успостављању поновних односа на овим просторима, те посебну симболику имају крила на улазу у здање Београдске надбискупије која поручују да треба дисати са оба плућа и да је сусрет најважнији, али и икона Богородице мајке Европе “која својом фигуром тражи Европу да би објединила све народе да живе у миру”.

Бајракли џамија


Београђани који одлуче да у “Ноћи музеја” посете Бајракли џамију, према речима директорке Културног друштва “Гајрет” Лејле Аломеровић, доживеће посебан сусрет са историјом и вером, јер ће видети како изгледају џамија и њено двориште током рамазана и “какви су муслимани Београда у 21. веку”.

“Ако замислимо Београд као велики музејски простор, ми већ пету годину заредом представљамо два велика и прелепа експоната - Бајракли џамију и Шејх мустафино турбе. На рубу Београдске тврђаве видимо историјски континуитет, историју богату различитостима и опстанак Божје речи”, истакла је Аломеровићева.

Она је изразила наду да ће муслимани добити свој музеј и да ће “као што у Цара Уроша могу ући у Галерију фресака, да ће тако негде на падинама Дорћола ући у Галерију куранске калиграфије”.

У српској престоници живи и јеврејска заједница од 2.500 чланова, а о судбини Јевреја у дијаспори сведочи “Сукат Шалом” - шеста синагога која је подигнута у Београду, али је уједно и једина која је преживела зуб времена.

У “Ноћи музеја” посетиоци ће моћи да завире у ормар који крије три свитка Торе, пергамент на коме је гушчијем пером исписано Мојсијево петокњижје, а моћи ће да питају и све што их занима о јеврејским симболима као што су седмокраки свећњак (Менора) и Давидова звезда.

Шејх мустафино турбе


Ту је и столица за обрезивање и други предмети који буде радозналост и питања, а рабин Исак Асиел поручује да ће у “Ноћи музеја” утолити свачију радозналост.

Једно од питања је и због чега је 2002. Београдска синагога названа Колибом мира.

“После свих турбуленција, схватили смо колико је наша егзистенција крхка и да без обзира колико зграда делује чврсто, може се у секунди претворити у прах, па смо је назвали колибом. Ако имамо мир, можемо живети у колиби. Ако немамо мир, можемо живети у армираном бетону, али нам ништа неће помоћи”, истакао је рабин Асиел.