КАДА сликам чемпресе, не сликам пејзаже - већ емоције, говорио је ликовни уметник Кемал Рамујкић, који ће у четртак 16. маја, у 15 часова, бити испраћен на вечни починак на Новом гробљу. Сликар који је на овај свет дошао 1947. године у Подгорици, напустио га је 13. маја у Београду.

Средњу уметничку школу завршио је у Херцег Новом 1966, а школовање је наставио на београдској Академији ликовних уметности. Дипломирао је 1971, а две године потом завршио и постдипломске студије. Предмете Цртање и сликање је као редовни професор предавао на Државном универзитету у Новом Пазару, а био је и гостујући професор у Данској, на The Animation Workshop School у Виборгу, од 2005. године.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Кемал Рамујкић: Сликање је бег од реалности

Више од три деценије стварао је у атељеу на Ади Циганлији, имао је шездесетак самосталних изложби и учествовао на 350 колективних. Носилац је више награда и признања. Уз чемпресе, аутор чија су платна одисала атмосфером Медитерана, као чест мотив сликао је и куће:

- Доживљавам их као мајчино крило, као недра. Она су прибежиште којем се увек враћамо. Ту се рађамо и умиремо, радујемо, венчавамо и тугујемо. Кућа је велики симбол, нека врста храма - изјавио је у једном разговору за "Новости".