ОТИШАО је наш књаз Милош, краљ Никола, војвода Живојин Мишић, Марко Миљанов, Тито, али и Љуба Врапче, Иго, Одерер, Раскољников, Јеврем Прокић: сви они имали су лице, снагу и одважност Мише Јанкетића. И све њих умео је, без остатка, да брани изузетним даром и најразличитијим глумачким средствима. У сећању публике, извесно, остаће упамћен као један од последњих глумачких бардова српске и југословенске сцене...

Михаило Миша Јанкетић умро је у среду 15.маја у Београду у 81. години. Животни пут драмског великана био је богат, потресан и узбудљив баш као и судбине неких његових јунака. Рођен је 24. маја 1938. у Новом Саду. Имао је само пет година када је изгубио оца, мајку, брата и сестру. Одрастао је у сиротиштима и, како је сам говорио, бивао "веома, веома усамљен". Гимназију је завршио у Београду, после које је три године на Филозофском факултету студирао књижевност. Да је глума његов животни позив, осетио је већ 1958. када је постао студент (у класи Мате Милошевића) на Академији за позориште, филм и телевизију.



Прочитајте још - ПРЕДСЕДНИК СПРЕМИО ОДЛИКОВАЊА: Ордени за Јеротића, Јанкетића, Тозовца...

Прву улогу одиграо је на сцени ЈДП у представи "Ричард Трећи" већ 1961. године. Убрзо је постао и члан ансамбла и (до 1998) у овој кући остварио више од шездесет улога. Последња је била у прошлој, јубиларној сезони (седам деценија постојања) у "Краљу Бетајнове" у улози Креца.

- Као да сам имао три живота, а имао сам их на стотине. Јер, свака моја улога је, у ствари, један животић. Био сам млад глумац када сам први пут заиграо на Стеријином позорју 1962. у чувеном "Открићу" и улози Човека који се највише боји. По свему судећи, није било много разлога за страх јер сам током каријере много пута отварао и затварао Позорје. Што представама, што лично.




"Кад су цветале тикве"

А током дуге и вансеријске каријере, освојио је сва могућа признања: од Стеријиних награда, преко оних за животно дело ("Добричин прстен", "Павле Вуисић", Нушићеве награде), а последње је било у фебруару ове године: Златна медаља за заслуге председника Републике.

- Миша је био уметник са можда највећом количином талента, енергије и љубави за ову професију. Мислим да је данас веома тешко свакоме коме је био узор. Одласци таквих људи чине нас сиромашнијим. Јер, колико год жалимо оне које смо волели и поштовали, жалимо и себе - каже Воја Брајовић. - Био је најнаграђиванији колега, не без разлога. Поставио је високо подигнуту летвицу. Импресивно је његово место у историји нашег театра. Дао је свој позоришни допринос у поправљању и осавремењавању друштва, не само као глумац већ и као педагог. Сећам се представа с Мишом с почетка моје каријере, "Сократова смрт", "Агамемнон", "Кад су цветале тикве"...




Љубиша Јовановић, Љуба Тадић и Миша Јанкетић

На питање шта је било од пресудне важности за тако богату и разноврсну каријеру, Миша нам је одговорио једном приликом:

- Дисциплина је најбитнија у животу, темељ сваке надградње. Без ње је лажна вера у таленат. Добијете тачно онолико колико сте у каријеру уложили. Да стигнете до премије, потребно је купити лоз: колико уложите у живот, толико ћете живота и имати. Срећа је, углавном, заблуда.



Награду Добричин прстен Миша је добио 2003. године / Фото Д. Миловановић



Раду Ђуричин вест је затекла у Прагу, на гостовању представе "Коко Шанел".

- У шоку сам. За Мишину смрт сазнала сам малопре, у нашој амбасади. Пола мог професионалног века везано је за Мишу и представе које смо радили - каже кроз сузе Рада Ђуричин. - Само "Крај викенда" и "011" одиграли смо преко хиљаду пута. Обиграли смо заједно пола света... Био је изузетан партнер, увек пун подршке и добре воље. Такав је био и човек. Можеш само да завидиш ономе ко је с њим на сцени. Сећам се кад сам по доласку у Београд маму водила у ЈДП да гледа неку представу с Мишом у главној улози. Рекла ми је: "Е, овај глумац треба да буде твој партнер!" Свидео јој се, а мајка детету жели увек оно најбоље. Ето, имала сам срећу да ми то и постане у већем делу моје каријере.


Мира Ступица и Миша Јанкетић / Фото П. Митић



Бескрајан је списак Мишиних позоришних, филмских и ТВ улога. Иго у чувеним Сартровим "Прљавим рукама", Љуба Врапче у забрањеној представи "Кад су цветале тикве", Стенли у "Трамвају званом жеља", Хорват у Крлежином "Вучјаку", Живојин Мишић у "Колубарској бици" и "Ваљевској болници"... На великом платну остаће заувек упамћене његове креације у филмовима "Сан", "Како су се волели Ромео и Јулија", "Убиство на свиреп и подмукао начин из ниских пубуда"...

- Целог живота јурио сам живот а он ме, ево, стигао. Кад ме питају колико имам година, ја кажем ниједну. Сваку сам спискао - рекао нам је у једном разговору пре неколико година позоришни горостас. - И није ми жао. Имао сам прелеп, богат живот.




Јанкетић као војвода Живојин Мишић / Фото Н. Фифић

Такав желим и својој деци. Кад одем, не треба ме жалити.

Иза некада усамљеног дечака, остало је право "породично благо": супруга Свјетлана, синови Радомир и Марко, ћерке Милица и Ива.

- Био је духовна громада. Човек који је свима нама који смо у позоришту расли и одрастали био нека врста учитеља живота - каже Горчин Стојановић.


Марко и Миша,  фото  Н.Фифић

Миша Јанкетић биће сахрањен 18. маја у 15 сати у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду. Опело почиње у 14.30. Комеморација ће бити одржана у ЈДП истог дана у 12 сати.



Михајло Миша Јанкетић ожењен је балерином и глумицом Свјетланом Кнежевић, с којом има четворо деце / Фото фејсбук

ПЕДАГОГ И ТВ ЗВЕЗДА

ИМАО је главну улогу и у првој драмској серији ТВ Београд "Чедомир Илић" 1971. године, касније и у другим познатим насловима попут "Димитрије Туцовић", "Отписани", "Салаш у Малом Риту", "Сиви дом", "Вук Караџић", "Бољи живот", "Заборављени", "Срећни људи", "Породично благо", "Убице мог оца", "Жмурке". Једно време био је и професор глуме на Академији уметности у Новом Саду, а педагошким радом кратко се (али с великим задовољством) бавио у завичају, у Томашеву...







ТАЊА БОШКОВИЋ: НОСИО ЈЕ ГОСПОДСТВО

БИО је посебна појава у нашој култури и изузетан уметник и партнер. Где год је дошао, носио је господство, што није тако често, и велики професионализам. Био је један од стубова на који сте могли да се ослоните. Потпуно је припадао фантастичној генерацији не само српског него и југословенског позоришта. За мене је био и остао Југословенско драмско из времена моје младости. Био је не само велики уметник већ и посвећен породичан човек. Заједно са Свјетланом изродио је чаробну децу. Оставио је важан траг и у Томашеву јер је и тамо био омиљен.


БОРО ДРАШКОВИЋ: ОГРОМАН ГУБИТАК

Миша је био велики глумац и имао сам срећу да радим са њим и на филму и у позоришту, и на телевизији и на Академији уметности. Моје најважније представе су везане за Мишу Јанкетића. Врло ме је потресла ова вест. Велики је губитак за сваког гледаоца и сваког човека ко је радио са њим и за нашу уметност у целини. Наравно и за нашу земљу, коју је он веома волео и којој је много допринео својим радом.

фото Н.Скендерија

БРАНИСЛАВ МИЋУНОВИЋ: ЗБОГОМ, ЧАСНИ И ДИВНИ ЧОВЕЧЕ

Збогом једном од највећих југословенских глумаца 20. века. Црна Гора се опрашта од Мише Јанкетића, а носила га је и носиће га у свом срцу једнако као што је и он њу носио у свом. Са сигурношћу је био посвећен томе да мораш знати где ти је дом, да би могао да загрлиш и Црну Гору, и Србију, и Југославију, и цео свет. Његов дом је било његово Томашево у Црној Гори. Учио сам све то од њега, поред наших бројних заједничких послова у позоришту. Збогом, Мишо, часни, дивни и најбољи човече.


ФК ПАРТИЗАН: ВЕЛИКИ ПАРТИЗАНОВАЦ

Фудбалски клуб Партизан се дирљивим речима опростио од Мише Јанкетића:

- Напустио нас је још један доајен српског глумишта и велики партизановац Миша Јанкетић. Са поносом је увек говорио да му је отац био официр и навијач нашег клуба. Рекао је да му је управо отац усадио у крв црно--белу боју. Нека му је вечна слава и хвала.