Италијански модни креатор Франциско Федерико Черути преминуо је 2015. у 93. години. а протеклог викенда је званично отворена за публику његова вила у којој је чувао своју колекцију коју никада није приказао.

Вила која се налази изнад Торина, где су му биле фабрике и његов атеље у скромном малом стану, права је "Али Бабина пећина и по уметничким делима и по аутентичном античком намештају које је Черути сакупљао деценијама. Никада се није жениои и највећи део својих прихода је трошио на куповину уметничких слика и савршених примерака намештаја у италијанскјом рококо слилу којим је опремио своју вилу.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - RASKOŠNI RIMSKI BAROK: U Narodnom muzeju pred publikom remek-dela iz palate Kiđi

Пре смрти је основао фондацију која је дала на управљање овог јединственог простора с веома еклектичком колелкцијом слика Музеју Кастело Руволи за савремену уметност који је целу вилу рестаурирао пре него што је отворена за публику.

Зидови салона су прекривени тамно црвеним тапетама и огледалима у позлаћеним рамовима и у том простору који одише елегенцијом италијанских палата из 18. века, слике су Реноара и других уметника са краја 19. и почетка 20. века.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - NARODNI MUZEJ: Bolje je od Luvra, jer je naše

За публику која је навикла да посећује музеје у чијим белим празним просторима више експонати, ово је сасвим нови доживљај и Каролина Кристов Бакарђијев, директорка Черутијеве виле, каже да јој се свиђа амбијент који делује као да је нека инсталација

"Ни уметници, ни публика не могу више да поднесу једноставност ентеријера других музеја савремене уметности", констатовала је Бакарђијева.

Черутијев дом има 1.000 експоната из свих периода и све је мајсторски реастаурирано тако да делује као да је власник још увек жив.


Бакарђијева, која је у два наврата била уметнички директор смотре "Документа", фестивала савремене уметности, рекла је да "она посматра Черутија као модел за богатог колекционара који је желео да после његове смрти колекција може да постане јавни музеј који је доступан сваком поклонику уметности".

Черути је у своју вилу долазио за викенд да би ручао у башти са орхидејама, а зими у трпезарији коју красе слике Де Кирика, кога је нарочито волео.

Планирао је да умре у торњу виле окружен средњевековним сликама, али је на крају умро у торинској болници.

У то време, мало је људи знало да он поседује уметничке слике из свих периода, ретке књиге, скупоцене тепихе, керамику, намештај...

"Колекционарство је била лична потреба Черутија", каже Бакарђијева, показујући у музичкој соби слику Доса Досија из 16.века, на којој је Свети Јероним.

Стручњаци су проценили да је међу најбољим сликама Черутијеве колекције слика Јакопа Понторма из 1540, на којој је непознати човек с рукавицама и књигом.

Ентеријер Черутијеве виле је оно што стручњаци називају "Ротшилдовим стилом", и у том амбијенту слике уметника 20. века делују помало необично.

Черутијев укус за слике уметника 20. века био је такође веома рафиниран и тако се може видети читава колекција слика Френсиса Бејкона на зиду степеништа које води на други спрат.

Међу уметницима чије слике је куповао јесу и Амадео Модиљани, Паул Кле, Хуан Миро и Фернан Леже.

Зидови собе његове мајке која је веома ретко долазила у ову вилу прекривени су врхунским делима надреалиста, футуриста и експресиониста, која би, како је казала Бакарђијева, могла да красе најугледније музеје.