КАДА је у фебруару 2012. у минхенском стану Корнелијуса Гурлита пронађено готово 1.500 слика, цртежа, графика најчувенијих уметника, попут Пикаса, Сезана, Реноара, Мунка, Матиса, Тулуз-Лотрека... светска јавност је била запањена. Већина људи питала се тада како су ова ремек-дела непроцењиве вредности завршила код непознатог старца. Добри познаваоци света уметности знали су одговор: Корнелијус је био син Хилдебранда Гурлита, најпознатијег трговца уметнинама у доба нациста и Хитлеров сарадник.

Ова невероватна прича тема је књиге "Минхенско скривено уметничко благо" Кетрин Хикли (превод Ксенија Тодоровић, издавач "Клио"), коју је ова британска новинарка и истраживач у уторак промовисала у Београду.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Бесплатне пројекције широм Србије

- У музејима широм света налазе се бројна уметничка дела проблематичног порекла. Много већи проблем су приватне колекције. Корнелијус Гурлит није једини човек који је у свом дому чувао украдена дела или она са спорним власништвом. Верујем да ћемо и убудуће наилазити на овакве колекције, мада вероватно не овог обима - каже, за "Новости", Кетрин Хикли.

Деценијама Кетрин Хикли истражује културно наслеђе које су нацисти отимали током Другог светског рата. Захваљујући њеним текстовима (објављеним у "Њујорк тајмсу", "Блумберг њузу", британском "Тајмсу" и бројним арт магазинима) неколико јеврејских породица повратило је своју имовину. Прича о колекцији Гурлит, међутим, доказује да "неке ратне неправде још нису исправљене".

- Хилдербранд Гурлит се веома обогатио за време нацистичког режима. Искористио је невоље и патње једног народа, куповао уметничка дела која су нацисти већ отели од Јевреја или откупљивао за мале паре од оних којима је новац био потребан за бекство.

Гурлит, подсећа Хиклијева, за то никада није био адекватно кажњен:

- После рата му је привремено заплењена колекција, био је означен као ратни профитер, али се то променило. Успео је да се ослободи оптужби, поврати репутацију, колекција му је враћена, чак је и постао врло успешан директор музеја. Иронично, али за 60. рођендан добио је честитке од свих виђенијих људи из целог света - каже ауторка.

Још од времена када је извештавала о паду Берлинског зида, наша саговорница истражује однос савременика према историји и наслеђу. Недавно је приступила организацији која се бави очувањем културног добра.

- Нажалост, уништавање и пљачка културног блага не припадају само нашој прошлости. Последњих година сведоци смо нестанка уметнина и споменика у ратним зонама, попут Сирије. То се дешава пред нашим очима - подсећа Хиклијева.

На наше питање, које је место културе у савременом свету, саговорница одговара:

- Мислим да је култура важнија него икад. То је јасно и из односа политичара према уметницима, јер све чешће покушавају да цензуришу уметничке ставове и радове који им не одговарају, а на које народ реагује. А људе ћете најлакше разбеснети ако им укидате право на слободно мишљење. Зато је задатак свих нас да устанемо у одбрану уметности - закључује Кетрин Хикли.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Миро Вуксановић: Читање није пресушило, али се књиге узимају на екс


ЧЛАНАК О ГОНДОЛИ

БОРАВАК у Београду, казала нам је Хиклијева, искористиће да истражи податке за свој будући чланак о гондоли на Калемегдану. Читала је много о овом пројекту и схватила је, каже, да има много гласова за и против. Њена намера је да разговара са свим странама, а потом ту причу објави у британским медијима.