ПОВУКАО сам се из јавности. Волим да радим у миру, бавим се својим послом у тишини, и то ми прија. Имам, ипак, и неке године које подразумевају спокојство. У мом приватном животу нема ничег новог, опет сам на Дорћолу, и живим ону обичну, једноставну свакодневицу", говорио је Игор Первић пре само неколико месеци, у свом последњем интервјуу.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: БИО ЈЕ МИЉЕНИК ЖЕНА: Ово су велике љубави Игора Первића, једна се емотивном поруком опростила од глумца (ФОТО)

Један од наших најдаровитијих и најлепших глумаца, иза кога је остало више од 30 филмских и ТВ улога, преминуо је у уторак ујутру у родитељском стану, после дуге и тешке болести. Первић је рођен 29. октобра 1967, а љубав према уметности наследио је од својих родитеља, мајке Лидије Пилипенко, чувене примабалерине, и оца Мухарема Первића, једног од наших највећих позоришних и књижевних критичара.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Јелена Тинска о смрти бившег супруга: Игор Первић је свесно уништио живот, ту љубав желим да заборавим

Редитељ Дарко Бајић каже, за "Новости", да је имао задовољство да са Первићем сарађује у серији "Сиви дом", и да буде сведок кадра који је снимао са легендарним глумцем Батом Живојиновићем.



- Тај свој први кадар Первић је тако искрено направио, јер је он играо инстинктом. Он није глумио живот, он је једноставно живео пред камерама. То је био његов специфични начин стварања ликова. Једну од сцена које никада нећу заборавити снимали смо у филму "Црни бомбардер", он је играо једног од шефова банди, и држао је запаљену бакљу у руци. Било је пуно статиста, то је била велика сцена са стотину статиста, дуго смо је снимали, и кад сам напокон рекао "стоп", тек тада сам приметио да му бакља сагорева у руци и да има опекотину. Такав је био глумац Игор Первић, посвећен својој улози до краја - каже Бајић.

Игор се пред камерама појавио још као дечак, када је имао само седам година, а већ у 18. играо је младог песника Лазу Костића, у истоименом ТВ филму. Потом су дошле улоге у филмовима "Црна Марија", "Свето место", "Ноћ у кући моје мајке"... које су га најавиле као једног од наших најдаровитијих глумаца, али и као Алена Делона српског глумишта. Первић је остварио запажене улоге и у филмовима "Мој брат Алекса", "Црни бомбардер", "Лајање на звезде", "Велика фрка", "Сузе њене сестре", "Буре барута", чак и онда када је играо епизодне. Почетком деведесетих година био је идол и као музичар и вођа бенда "Дух Нибор" ("Робин Худ"), али је његово име све чешће почело да се повезује са зависношћу од дроге, о чему је касније и сам говорио. Упркос тoмe никада није престао да игра, али ни улоге које је добијао више нису биле велике.

После успешног лечења у клиници у Лондону (захваљујући својој тадашњој љубави, дизајнерки и списатељици Јасмини Холбус), Первић се вратио професији. Био је кратко у браку са балерином Јеленом Тинском, а потом у дугогодишњој вези са Јованом Петровић, унуком легендарног Чкаље. Због ове везе једно време са својом изабраницом живео је мирним животом на селу, у околини Београда.

Значајну улогу остварио је недавно, у серијалу "Немањићи - рађање краљевине". Његову креацију лика византијског цара Исака Другог Анђела - стручна јавност издвојила је као најбољу.

Играо је мање улоге у серијама "Жигосани у рекету", "Шифра Деспот", филму "Проклети пас". Последње дане живота провео је крај своје мајке, Лидије Пилипенко, и млађег брата Андреја, који су га неговали и били уз њега.

Наша јавност памтиће Игора Первића као глумца који је свој узбудљив и не баш срећан живот увек живео као да снима последњи кадар.

ХОЛИВУДСКИ ТИП

ПЕРВИЋА памтимо и по улози у филму "Велика фрка" редитеља Милана Јелића из 1992, у којем је играо са Драганом Николићем, Оливером Марковић, Велимиром Батом Живојиновићем...

- Био је врло талентован, изгледао је као глумац холивудског типа. У сарадњи, Первић је био професионалац, весео и духовит, шармирао je колеге, а како је често свирао гитару, и у сцени филма "Велика фрка" отпевао је једну песму. Мислим да је велика штета што глумац таквог габарита није остварио велику каријеру, а још је већа туга што је овај свет напустио тако млад - каже Јелић.