КАДА помислим на књигу озарим се при помисли шта нам све доноси или може донети у животу. Путујете светом и временом, улазите у социјалне структуре у које вам не би на памет пало да ћете ући. Књига је чудесан просторни додатак нашим бићима, књига је могућност да будете више него што вам је задато. Оно што буди у вама радост и када је натопљено суштом тугом. Када пак помислим на статус књиге у Србији, овде и сада, не могу да не осетим сету.

ПРОЧИТАЈТЕ И: Данас је светски Дан књиге


Ово поводом Светског дана књиге, који се данас обележава, каже, за "Новости", Ненад Шапоња, песник и главни уредник изавачке куће "Агора".

- Стварност је у последњих тридесет година, када је реч о издаваштву више него тужна. Бројеви нам показују да је број нових наслова од 1989. па до 2019. године пао са 14.500 у СФРЈ на три до четири хиљаде у Србији (укупно седам до осам хиљада у свим земљама бивше нам земље), док у осталим озбиљним државама у свету тај број расте. Као што расту и бројеви дигиталних и аудио књига, које су код нас апсолутно занемарљиви изузетак. Нове дечије књиге, рецимо, у Шведској и Турској, за последљих 10 година су са хиљаду увећане на две хиљаде наслова, а код нас о томе шта читају деца и ученици као да никога није брига. Као да они неће постати будући читаоци. А и неће, ако их школе не уведу у ту свету тајну читања, као што су некада уводиле наше генерације. Што би стари рекли, остаће "слепи код очију" - наглашава Шапоња.

Ненад Шапоња

Истичући да књига данас у Србији има исти третман као и човек у Србији, па ће неко рећи да је тај положај добар, а неко да је лош, писац Владан Матијевић каже:

- Мислим да је књига запостављена, омаловажена, потиснута. У Европи се највише чита у Немачкој и Француској. Не сматрам да се тамо највише чита зато што су најразвијеније земље, мислим да су оне најразвијеније зато што њихови становници највише читају. Овде се највише читају бестселери и то не сматрам проблемом, то је просто неумитност, таква литература се у свим земљама, и богатим и сиромашним, највише чита, проблем је што се код нас недопустиво мало чита озбиљне литературе, што се ништа не предузима да се добију будући млади читаоци такве литературе. Проблем је и што се њени ствараоци не подржавају, што наша културна политика све пребацује на тржиште. Сматрам да такав однос према озбиљној књизи и ствараоцима не постоји ни у једној држави која држи до себе.

Владан Матијевић/Фото В. Данилов

Према мишљењу директорке и главне уреднице "Академске књиге" Боре Бабић, нажалост, интересовање за књигу и потреба за читањем опадају у целом свету:

- У моди су визуелни садржаји, кратка саопштења, односно, све што се брзо конзумира. Обиље је свега, али много површних информација и недостатак времена угрожавају нашу духовност. Ипак, надам се да ће у блиској будућности књига поново добити значај који јој припада и који је имала пре ИТ револуције. Једино књига може проширити простор духовне слободе и критичког промишљања сваког појединца.

Шта се данас са књигом дешава у нашој земљи тешко је рећи, тврди Жарко Чигоја, директор издавачке куће "Чигоја":

- Тржиште књиге подељено је на велике српске издавачке и књижарске корпорације, које у највећем контролишу пласман књиге, а самим тим диктирају и читалачке укусе. И ту и јесте квака, та симбиоза издавачке и књижарске позиције која ничим није контролисана и нема адекватну друштевену регулативу, погубна је за положај књиге. Профит, позиција и моћ новца, без чињења државе да то уреди или уређује, носе резултате где на читалачком столу стоје празнина и немоћ. Џаба је то ламентирање јер овдашња испразност своди књигу на ниво чистог високопрофитног производа за дневну употребу.

Међународни дан књиге установљен је 1995. у Паризу на Генералној конференцији Унеска зато што су на исти дан, 23. априла 1616. године умрли Вилијам Шекспир и Мигел де Сервантес.


РАЗНОВРСТАН ПРОГРАМ

ПОВОДОМ празника књиге, многе престоничке библиотеке припремиле су низ програма. Библиотека града Београда од 12 до 13 сати сваком посетиоцу даје могућност да се учлани са попустом од 50 одсто, уз право учешћа у наградном квизу. Такође, биће отворене изложбе "Књиге о деци и за децу - стара и ретка српска издања за децу од 1889-1944" и "50 пишем, 202 памтим" поводом јубилеја Радија 202. У Народној библиотеци Србије у подне ће бити организован округли сто на тему ауторских права на пољу књижевности у Србији, док ће у 19 часова бити оджана трибина о делу "Суперинтелигенција" Ника Бострома, у издању "Академске књиге". Четврти пут по реду биће одржан и "Књижевни маратон - 24 часа поезије и прозе" испред скулптуре "Београдски читач" у Чубурском парку на Врачару.