У шестој епизоди готово и да нема краља Петра. Он каже: "Долази још један проклети рат" и нестаје из филма. Сада је на реду народ, тј. српски војник, који добија Церску битку кроз неки необичан вид самосазревања и самоорганизвања, предвођен подофицирима и нижим официрима, као да у српској војсци није постојало јединство командовања. Виде се додуше и Степа и регент Александар, али као неми сведоци, који равнодушно зуре кроз окуларе и одбијају димове док, негде испод њих, тутњи кланица. Ово је директни реликт титоистичког тумачења српских победа у Великом рату.

Пошто нису могли да их негирају, комунисти су их све до једне приписали нижим слојевима друштва - наоружаном сељаку и понеком "поштеном официру" - док су "класни непријатељи", тј. великосрпска реакција мирно пушили на неком заклоњеном месту и чекали да оба пролетаријата искрваре у бесмисленом, империјалистичом покољу. Чак ни српски социјалисти оног доба, предвођени Димитријем Туцовићем, који је јуначки положио живот као српски официр на Врапчем брду 1914, нису заступали ову инфамну тезу. Њу су, после Дрезденског конгреса КПЈ, донели дежурни аустромарксисти у служби Коминтерне и сам Јосип Броз, нарочито алергичан на битке у којима је учествовао на страни непријатеља, у својству хонведског штабсгефрајтера.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: ТВ КРИТИКА: Чији је ово краљ Петар?

Лично је написао на маргини синопсиса за филм "Колубарска битка", који му је достављен на увид: "Ово је јако опасно! Не снимати!" Знајући за такав однос свог газде према српском војевању 1914-1918. Титова номенклатура ставила је ову тему на строги индекс. Тако се догодило да филм "Марш на Дрину" (који се 1964. године провукао кроз иглене уши, али то је друга прича) буде за више од пола века једини филм са овом тематиком - частан али једини - чак и истинитији и бољи од свега што нам ови данас сервирају.

И Ристовски као и непосредно пре њих Антонијевић ("Заспанка за војнике") повлађују овом "класном приступу": рат је неправедан и суров ("Рат у свима нама убија душу", каже наводно краљ Петар), војску слабо храни и смушено води неки имагинаријум, влада неразумљива збрка. У "Заспанци" се не зна зашто српска војска 1914. одлази у рат, њоме командују збуњени нижи официри, а трупе уопште не разазнају смисао покрета. У једном тренутку, један од главних ликова, неки поручник, каже у очају: "Погрешно! Све је погрешно". И у "Краљу Петру" постоји једна слична сентенца: наредник Живота, који руководи битком са цигаром у зубима, пита се цинично: "Јел' има овде ико да нешто зна?" Онај ко не зна историју, могао би да се стварно запита: ко је уопште водио овај Велики рат и зашто? Нека Врховна команда или сулуди принчеви, који витлају бојним пољем за свој рачун?

Милан Колак тумачи лик Маринка Спасојевића

Уопште, много је сличности са Антонијевићевом "Заспанком", што није случајно. И оно скандалозно убијање разоружаног непријатељског рањеника, које врши српски војник на бојном пољу, и то им је заједничко. У Великом рату нисмо видели српског војника који убија заробљенике, него их је вукао за собом и хранио преко Албаније и кад сам није имао шта да једе, о чему пишу Арчибалд Рајс и Џон Рид. Такво непочинство, које никада није било забележено и које је измислила накнадна памет ове серије најпре покушава главом легендарни "најмлађи каплар у Великом рату" Момчило Гаврић, историјска личност епске моралности, а када му то не успева, извршава - главни јунак филма Маринко, онај коме су намењене "чарапе краља Петра"! Лаж је над лажима да је српска војска убијала беспомоћне непријатељске рањенике. Тако нешто једноставно се није догађало и за то дело, зна се, следовали би преки суд и кратак поступак. Коме треба да данас спинује овакву слику у ТВ серији Јавног сервиса Србије?

Даница Ристовски као Макрена

Истакнути српски издавач Зоран Колунџија има речит одговор: "Фаворизује се фикција, а занемарује се или стављају у други план чињенице, а управо је проблем нашег друштва што смо живели у договореној историји, договореној економији, договореном братству и јединству и нисмо знали праве чињенице. Како је могуће да српски војник у два нова филма о Србији и Првом светском рату убија заробљеног противника? Ко је имало пратио литературу зна да је то немогуће", а затим додаје нешто од нарочитог значаја: "Запазио сам да досетљиве филмаџије користе фразу: наш је филм избалансираног приступа?! Ваља га продати ван Србије, треба мислити на могуће конкурсе код странаца", а онда је пожељно да нисмо баш добри."

Иван Вујић у улози Маринка


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: САНУ добија ново лице

Пожељно је, дакле, да смо и ми вршили злочине, да смо као и наши душмани убијали заробљенике и уопште, да делимо исту кривицу са нашим непријатељима. То нам је саопштено прошлог новембра под Тријумфалном капијом. То се и Ристовскима учинило политички коректним и то су одучили да нам, за милионе наших пара, испоруче као своју уметничку истину.