ОВАЈ филм је од првог до последњег кадра - измишљен, доследно спинован, без иједног упоришта у историјским чињеницама.

Сасвим апартно, без велике помпе и најаве, приказан је на РТС 1 филм који је пре две године узбунио руске, па затим и светске духове и изазвао жустре политичке и религиозне распре, од руске Думе и министарстава до Патријаршије и бројних религиозних организација. Радило се о костимираној историјској мелодрами о наводној забрањеној љубави између последњег руског цара Николаја Романова и балерине Маријинског театра, Пољакиње Матилде Кшешињске, препуној разних историјских контроверзи. Најпознатији биограф Николаја Романова и водећи руски ауторитет за питања Николајевог двора Петар Мултатули набројао је таксативно 45 крупних измишљотина, које потпуно изврћу околности и историјски лик цара Николаја, са циљем да га унизе у очима данашњих поколења.

Како се радило о руском свецу, кога је канонизовала Руска православна црква, реговала је одмах и Московска патријаршија преко митрополита Илариона (Алфејева), председника одсека спољних послова РПЦ и викара сверуског патријарха Кирила, који је у својој популарној ТВ емисији "Црква и свет" оценио филм као "светогрђе, засновано на тобожњим историјским чињеницама, које се у њему изврћу". "Овај филм представља апотеозу вулгарности" истакао је тада Алфејев. "Наравно, могуће је рећи: па ако вам се не свиђа - немојте га гледати. Али, реч је о нашем националном достојанству, реч је о нашој историји. Ми не треба да пљујемо на своју историју. Ми не треба да подвргавамо јавном понижењу људе таквог нивоа и таквог значаја као што је последњи руски император, показујући га онаквим каквим је он приказан у том филму. Правити од тога свега тобоже уметничку творевину, уносан филм и с тим филмом дочекивати столеће од убиства царске породице сматрам нечим дубоко неправилним, веома дубоко погрешним", подвукао је митрополит. Ово је подстакло буру негодовања широм Русије, а ствар је дошла до Думе, где је народна посланица Наталија Поклонска (бивши јавни тужилац Крима) тражила судску забрану "Матилде".


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - ФИЛМСКА КРИТИКА: Сраслост човека и амбијента

Дошло је до жучне дебате између оваквих ставова и другачијих мишљења, која су заступали председник Одбора за културу Думе, сада већ покојни филмски редитељ Станислав Говорухин, руски министар културе Владимир Медински и Путинов саветник за културне везе Швидкој, који су бранили право "Матилде" да буде јавно приказана, као и сваки други филм. Ови други су на крају извојевали победу и филм није забрањен. Испоставило се, међутим, да није ни званично подржан, да није номинован за Оскар (о чему се навелико говорило), није добио ниједну важну награду, да држава није стала иза њега. Ствар је некако сама по себи "легла" кад је широка публика видела филм и оценила га - просечном оценом. (Слично се догодило и у нас: у лето 2018. почеле су демонстрације верника на Светосавском платоу, а када је с јесени филм ипак јавно приказан, није се дуго одржао у београдском биоскопу).

Ради се, заправо, о холивудској мелодрами у форми бројних екранизација "Мајерлинга" и сличних филмова о трагичним љубавима наследника старих престола, са свим одликама раскошне продукције "фабрике снова". Ни боље ни горе од Холивуда и његових костимираних сага о забрањеним страстима на европским дворовима. Стручном оку, међутим, није промакло да је "Матилда", од првог до последњег кадра - измишљена, доследно спинована, без иједног упоришта у историјским чињеницама.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - ФИЛМСКА КРИТИКА: Балканска међа - филм савести


Министар културе Медински (иначе председник Руског друштва за неговање историјских традиција), иако поборник јавног приказивања "Матилде", ниједном речи није оспорио замерке Илариона и Мултатулија за непоштовање историјских основа. Није стао иза овог филма и ничим није помогао промоцију његових тобожњих вредности. Главне замерке историчара, клира и великог дела јавности стоје и данас: има нешто веома погрешно у овом измишљању историје, нека дубоко неправилна задња намера, чиме ова фикција изврће истину и претвара се у апотеозу лажи. Држава то не забрањује, али и не подржава и, што је најважније - не финансира. У нас је сасвим другачије: сличне злоупотребе се упорно подржавају буџетским новцем, награђују и хвале. А реч је и тамо и овде онационалном достојанству и народној историји.