ПОВОДОМ 80 година од рођења и пет година од смрти Момира Војводића (1939-2014), у СКЗ је недавно уприличен омаж овом истакнутом песнику, аутору више од 40 збирки стихова, о коме су говорили његови дугогодишњи пријатељи Горан Ђорђевић и Драган Лакићевић.

- Био је песник који је истински сликао и носио у себи Метохију - рекао је Ђорђевић. - Није признавао никакве књижевне новотарије. Знао је много, чинило се да је читао даноноћно. Историја српске књижевности памти га као утемељеног српског песника, заточеника косовског мита, човека великог знања, умећа, несвакидашњег талента.

Лакићевић је истакао како је Војводић био живописна фигура, изузетно духовит човек и сјајан беседник. Некада је, када је био народни посланик, долазио у Београд у оделу и кравати, а некада носећи торбе књига. Сматран је највећим Србином 20. века у Црној Гори.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Житије писао у једном даху


У надахнутом есеју проф. др Лидија Томић га је назвала песником српске душе и отпора, и записала:

- Објединио је Момир Војводић тему српског човека, од Св. Саве до савременог доба. Између наслеђа, традиције и технолошког доба, природе и цивилизације, Војводићев поетски субјект трагао је за узвишеним стањима подвига, за врлином и етиком жртве пред изазовима насиља.

Војводићеве стихове који се памте казивали су глумци Алекса Радојловић и Никола Угриновић.