ВРАТА Народног музеја у Крушевцу биће отворена 21. марта са комплетно завршеном новом сталном поставком ове куће, првом после седамдесетих година 20. века, а "Новости" доносе ексклузивне фотографије са завршних припрема стручњака пред отварање.

Након што је пре две године довршено приземље са око 1.300 драгоцених експоната од праисторије до краја 18. века, фокус научника преселио се на спрат, где је из неколико збирки представљено јединствено раздобље 19. и 20. века.

ПРОЧИТАЈТЕ И: Донација за народни музеј у Крушевцу

Специјално за ову прилику, конзервирано је невероватних 400 експоната. Шест кустоса, архитекта, конзерватори и техничко особље музеја радили су даноноћно како би приказали још око 700 експоната и да би, коначно, цео музеј добио близу 850 квадрата изложбеног простора.

- Други спрат "почиње" ослобађањем од турске власти, наставља се Првим и Другим српским устанком, од 1833. године са делимичном аутономијом Крушевца и периодом процвата града, преко балканских ратова, Првог и Другог светског рата и, први пут, историјом после 1945. године - открива, за "Новости", историчар-кустос Горан Васић, директор Музеја. - Био је то изузетан подухват, у коме су нас подржали Министарство културе и Град. Наш наредни корак је израда каталога за сталну поставку уз додатно повећање посете Музеју, кроз који је само прошле године прошло 26.000 људи.

САЧУВАНО Оружје из Другог светског рата, фото С.Бабовић

На спрату затичемо на десетине стручњака који приводе крају вишегодишњи труд. Многи експонати биће први пут доступни јавности. У првој просторији изложени су легат Милосава Браљинца (1779-1849), председника крушевачког суда, повеља на турском језику и две тапије на земљу с почетка 19. века. Ту су оружје и оруђе турске и домаће занатске производње, као и са запада (јатагани, мазалице, фишеклије), а у другој просторији је фабричка производња (пушке, револвери).

Мапа устаничке Србије, фото С.Бабовић

- Први пут је урађена карта устаничке Србије из 19. века - подвлачи, за "Новости", историчар-кустос Сања Рутић. - Изложене су реплике униформи коњичког официра мајора и "блу хоризонт", које је српска војска добила на Крфу, а централни експонат овог дела је застава 12. пешадијског пука цара Лазара. Период између два рата покривен је нумизматичком збирком, примерцима папирног новца, а први пут доносимо и приказ рада Соколског друштва, Кола српских сестара, Друштва кнегиње Љубице и Друштва кнегиње Зорке. Први пут излажемо и заставу Певачког друштва "Цар Лазар".

ДИРЕКТОР Горан Васић испред заставе 12. пешадијског пука цара Лазара,фото С.Бабовић

Историја Крушевца открива се и кроз реконструкцију града од 1930. до 1960, збирке ордења, споменице... Од телеграма-поклона академика Владана Ђорђевића, преко легата славног композитора Станислава Биничког (1872-1942), до бочица из прве крушевачке апотеке, "Светог Јована" из 1868. године Драгослава Кедровића, дела ратног сликара Милана Миловановића и Титове бисте.

ИСТОРИЈА Експонати из прве крушевачке апотеке,фото С.Бабовић

- Из богате етнолошке збрике издвојено је неколико значајних целина или тема које се односе на сеоску и градску културу - предочава, за "Новости", етнолог музејски саветник Зорица Симић. - У првом делу су приказани народно одевање, традиционална привреда са акцентом на виноградарство, покућство, домаћа радиност, обредни хлебови, слава, певање уз гусле, а у другом делу је сегмент градског одевања, украшавање, накит, делове намештаја, приказ неколико старих заната, друштвени живот грађанске породице с краја 19. и почетком 20. века.

ДОКУМЕНТ Повеља на турском језику и две тапије на земљу,фото С.Бабовић

MAKETA ВИДОВДАНСКOГ ХРАМA

МАКЕТА Видовданског храма из 1912. године, дело вајара Ивана Мештровића (1883-1962), први пут ће бити приказана јавности након потпуне конзервације.


Ово ремек-дело од сушеног дрвета, чува се у Крушевцу од 1971. године, рађено је у размери 1:50. Мештровићев рад тријумфовао је на Светској изложби у Риму 1911. године, а успешно је представљен у Лондону, Њујорку, Венецији и Глазгову.