НОВИ сет округлих столова са културним посленицима, започет разговором са представницима књижевних, издавачких и преводилачких удружења, Министарство културе и информисања покренуло је зарад утврђивања прецизних критеријума по којима би поново било започето додељивање признања за врхунски допринос националној, односно култури националних мањина. Као једна од кључних тачака управо у вези са "књижевним сектором" истакнут је проблем праведног вредновања награда којима је рад неког кандидата овенчан, будући да се признања у нас махом додељују за појединачно дело.

За округлим столом за којим су представници репрезентативних удружења из области књижевног стваралаштва, преводилаштва и издаваштва коментарисали члан 14 Закона о култури, који ће претрпети одређене измене, као и саму постојећу уредбу о условима и начину доделе признања - могло се више пута чути да управо (међу) књижевницима, за чији се рад у нас додељује на стотине награда, мањка оних неспорних, великих, признања која нико не доводи у питање. Међутим, мора се рећи да и таква, књижевна признања за укупно стваралаштво - постоје, а међу њима је, поред "свежије" награде Института "Иво Андрић", и дуговечна Повеља УКС.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - "Меша Селимовић" Ломпару и Вукадиновићу

Доскорашњи, дугогодишњи председник Удружења књижевника Србије Радомир Андрић, напомињући да се Повеља УКС за животно дело додељује већ четврт века, за "Новости", каже:

- Ништа логичније него да ово признање буде од пресудног значаја за доделу националних признања. То је еснафско признање јер о њему увек одлучују чланови УО УКС, а тешко је наћи меродавнији суд од суда колега који без обзира на личне сујете, а понекад и анимозитете, вреднују нечије укупно дело и допринос култури. Када се погледа списак досадашњих добитника, и најнеупућенији могу видети да је реч о писцима иза којих је изузетно значајно дело, које је време потврдило. Овом признању додао бих још неколико награда које свакако имају велику тежину, као што су Змајева, Дисова, Мешина, "Милан Ракић", Вукова...

УДРУЖЕЊА АНДРИЋ апелује на оба удружења писаца, међу којима понекад има размимоилажења, да када је реч о националним признањима уједначе критеријуме и изађу са заједничким предлогом. За то се залаже и Славољуб Марковић, председник СКД, који нам је рекао да су пре неколико дана предлози измена послати свим њиховим члановима на примедбе и сугестије. После тога ће сести за исти сто са колегама из УКС.

Живорад Ајдачић, секретар КПЗ Србије и члан УО УКС, један од учесника поменутог округлог стола, наглашава да је Вукова награда за укупан допринос култури најзначајнија у држави, а да је неспоран и Златни беочуг, о чијим добитницима одлучује жири од чак 17 чланова.

- Међу "чисто" књижевним наградама, којих постоји изузетно много, морале би бити јасно истакнуте оне које се додељују за целокупан рад, у односу на оне за појединачно дело - истиче Ајдачић. - Најзначајније и најчистије, по мом мишљењу, свакако је признање "Меша Селимовић", које издваја сама чињеница да зависи од суда и гласова чак шездесет књижевних професионалаца. НИН-ова награда, која је дуго била врло угледна, у великој мери је девалвирана, док је она са именом Васка Попе дуго била елитна, али је потом "посрнула", да би недавно опет била враћена на место које јој доликује. Пошто се ради махом о пензионерима, многи кандидати су носиоци великих, (некада) државних признања попут Седмојулске или Октобарске награде, које неспорно имају велику тежину. Удружења се морају јасно одредити у односу према овом питању и прецизно формулисати критеријуме за вредновање "својих" признања, што је од великог значаја - баш као и предстојећи одабир комисије коју морају чинити најистакнутији, најугледнији стручњаци у својој области.

Радомир Андрић

ДОБИТНИЦИ ПОВЕЉЕ УКС

ПОВЕЉУ УКС за животно дело током ове деценије добили су и Божидар Шујица, Радован Бели Марковић, Миро Вуксановић, Злата Бојовић, Љубиша Ђидић, Адам Пуслојић, Душан Ковачевић, Алек Вукадиновић, Славко Гордић, Милош Јевтић, Милош Ковачевић, др Раде Божовић...