У ЗНАК сећања на стогодишњицу од доласка руске емиграције у нашу земљу, у Библиотеци града Београда јуче је отворена изложба "Изгнаници без своје воље". Изложбу, која открива историју живота писаца, стрип-цртача и других уметника у егзилу, отворили су Александар Васиљевич Чепурин, амбасадор Русије у Србији, и Јасмина Нинков, директорка Библиотеке града Београда.

- Изложба сведочи о врло битном моменту за историју односа Србије и Русије, и надам се да ће додатно допринети разумевању двају народа - истакао је Чепурин.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: ТРАГ РУСКЕ ЕМИГРАЦИЈЕ: Отвара се изложба "Изгнаници без своје воље"

Колики је утицај на културу, образовање и архитектуру српских градова имало 40.000 Руса који су пре сто година стигли у Србију, покушала је да покаже Наташа Булатовић, координаторка руско-српске културне сарадње у Библиотеци "Владан Десница". Руски емигранти су променили не само изглед Београда, већ и културу и образовање. Четвртину наставног кадра Београдског универзитета чинили су руски професори, руски уметници су обновили балет и оперу у Народном позоришту, док су њихове архитекте пројектовале велики број зграда, између осталих, и Главне поште, Владе Србије и Генералштаба.

- На изложби су приказана писма, белешке, аутограми, фотографије познатих руских писаца-емиграната Ивана Буњина, Ивана Сергејевича Шмељова, Надежде Тефи, Алексеја Ремизова... Материјал за изложбу нам је уступио Руски фонд културе - каже Наташа Булатовић, напомињући да је овај фонд Библиотеци града поклонио више од 2.000 вредних и луксузних књига за децу и одрасле, које су након стручне обраде смештене у новоотворени огранак у Сава центру.

У поставци су новине и часописи, као и књиге и монографске публикације које Библиотека града Београда поседује о руској емиграцији.

Изложба о битном моменту за историју односа Србије и Русије

- Важан део изложбе чине оригинална документа и друга грађа, насловне стране новина и књига на руском језику, које су се издавале у Србији, као и материјал из приватних колекција који су први пут пред публиком - сматра координаторка изложбе.

У другом делу изложбе приказани су руски емигранти који су свој таленат испољили у Београду - стрип цртачи Головченко, Ивкович, Кузњецов, Лобачев... Део поставке сачињавају њихове илустрације дела српске књижевности и српских тема из живота, њихови лични предмети, пасоши, писма, фотографије, пријаве боравишта... Иначе, ова грађа је део изложбе "Руски стрип Краљевине Југославије", који је за ову прилику уступила ауторка, проф. др Ирина Антанасијевић.

- Изложба представља лична сведочења писаца и стрип цртача који су пре сто година дошли у Београд и утицали на његову културну историју - рекла је Јасмина Нинков, директорка Библиотеке.

Посебну драж отварању изложбе дали су потомци руских емиграната. Један од њих, познати хроничар руске емиграције Алексеј Арсењев је подсетио на велики допринос који су Руси дали у свим сферама друштвеног и културног живота Србије. Он је део породичне заоставштине уступио за ову изложбу.

- Међу најпознатијим руским емигрантима у Србији били су Толстојеви потомци. Њих, нажалост, нисам успела да пронађем - каже Наташа Булатовић. - Његови унуци били су овде до педесетих година прошлог века. "Српска линија" потомака великог писца последњи пут се окупила у Београду 2010, на великој свечаности "Толстојеви о Толстоју".


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Спас од заборава "Застава филма"

СТИХОВИ НАСТАЛИ У БЕОГРАДУ

У МУЗИЧКОМ програму учествовали су црквено-дечји хор "Орлић" из Батајнице и Валентина Сјеничић, ученица трећег разреда Девете гимназије "Михаило Петровић Алас". Стихове које су стварали руски песници у Београду читао је на руском језику Данило Даниловић, ученик Филолошке гимназије, а на српском Валентина Сјеничић.