Када је, 1978. године, Бергман снимио свој сјајни филм "Призори из брачног живота", френетичан пријем, на који је наишао, није уопште био условљен потребом да се "вирне" кроз кључаоницу у спаваћу собу богатог света. Вивисекција вечитог рата међу половима била је сурова управо зато што се филм тицао свих и свуда, а дирао је најтананије мотиве опстанка емоција, у условима либералног капитализма, који све, па и љубав, своди на робу. Бергманова тачност и глумачка истинитост су створили незаборавни фидбек у гледаоцу.

Прочитајте још: ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Временска капсула

Ана Томовић је, са истанчаним укусом, преточила Бергманов сценарио у сасвим различиту, позоришну димензију, у којој не видимо само филмске крупне планове лица, сваки њихов трептај, него читаво глумачко и људско биће, чије тело у простору подједнако говори, као и речи, које убијају. Продукција "Ред, рад и дисциплина" је, поводом стогодишњице од Бергмановог рођења, окупила Градско позориште из Бечеја, шведску амбасаду, модну дизајнерку Драгану Огњеновић (сцена и костим) и одличне глумце, Тамару Крцуновић и Милоша Тимотијевића, у прекрасном простору поткровља Југословенске кинотеке... Између гледалаца, који су седели са три стране, Тимотијевић и Крцуновићева су са завидном лакоћом извели односе брачног пара, који остаје у некој врсти везе, иако је њихов брак завршен. Нико се ту није претерано бринуо хоће ли имати хлеба кад се брак заврши. Бринуло се само о утиску који раскид оставља на друштвену околину, родитеље, пријатеље, о томе шта обући док се евакуишеш из мрске везе... Док је динамичан и духовит дијалог текао логично, мизансцен није био прилагођен гледању са стране, па смо ми који нисмо седели испред њих видели углавном профиле и гротескни задњи план догађања у кревету. Публика, састављена од трендсетера понајвише, дивно се забављала, па и откуцала понеку поруку, док су се јунаци кидали у беспоштедној борби за слободу у крутом, конвенционалном, економском односу као што је брак. За разлику од Бергмановог урањања у дубоке слојеве оданости, "разума и осећања", ово су биле "Сцене из брачног живота" доконих, лепих, ситуираних, забавних људи, који, и кад се руше, то је симпатично, као у модерним "Нетфликсовим" телевизијским серијама, које се гутају широм планете.

Нипошто се не може рећи да представа "Сцене из брачног живота" није успела - глумци су дивни, спретни, спонтани, "свака им је на месту", гледатељке (у већини) одлично се забављају, свако се у себи стиди малих и великих издаја у сопственим "Сценама...", али, од Бергмана, беспоштедног, суровог, агресивног, аналитичног, није остало много. Скандинавски дизајн, лепа одећа, дискретна режија, необично место игре, све има утицај на утисак да сте провели лепо вече.

Али, у овом простору, у коме ми проживљавамо и преживљавамо (или не) своје (брачне) животе, много више аутентичности је потребно да бисмо се потресли што су јунаци из суровог Бергмановог филма трагично доживели пораз у свом фенси рату. У представи, не и код оног чија стогодишњица рођења се обележава, и чија мода не пролази.