БРАЋА близанци Милош и Драгутин Јастребић, пишу као да свирају клавирску сонату: у четири руке! После неколико иностраних издања, из штампе је недавно изашла њихова прва књига на српском језику "Име ноћи", у издању "Алетее", препис оригиналног дела насталог на француском, писаног, наравно, овим несвакидашњим проседеом.

- Не мора да личи на свирање клавира, јер може да се ради одвојено, мада може и заједно, што понекад радимо, кад имамо прилику - истиче Милош у разговору за "Новости".

Из таквог наратива и технике писања проистекне списатељски склад, као да је књижевну композицију писала једна личност.

- Постоје такви примери - истиче његов брат Драгутин. - Узори су нам, рецимо, Ники Френч, односно муж и жена који пишу заједно и потписују се као један аутор, или Ерин Хунтер, што је пресудоним иза кога стоје чак четири ауторке, а од домаћих Дејан Стојиљковић и Владимир Кецмановић.

Специфичност заједничког писања два брата траје од њихових малих ногу.

Прочитајте још: Концерт браће Теофиловић у Звездара театру

- Још као деца смо се играли "писања књига" и доста текстова саставили седећи заједно за писаћим столом. Пре десет година смо одлучили да пишемо да бисмо објављивали књиге, тако што ћемо размењивати текстове путем мејлова - открива три минута старији Драгутин.

Писање у четири руке има своје предности и мане.

УЗОРИ УЗОРИ писцима близанцима Драгутину и Милошу Јастребићу су Стивен Кинг и Франк Тијез у жанровској литератури, а шире Јасмина Кадра и Мишел Уелбек, док су то од домаћих писаца Борисав Пекић, Меша Селимовић и многи други.

- Предност је у томе што текст настаје брже, а недостатак је што аутори не морају увек да се слажу у свему. Ако има превише неслагања у разрађивању фабуле, то свакако успорава настајање текста, а ако постоји неслагање по питању заплета и расплета, онда све стаје и губи се сва предност рада у четири руке - истиче Милош.

Млађи од двојице близанаца, међутим, додаје да су он и брат, срећом, то на време схватили.

- Како је текст књиге "Име ноћи" напредовао, тако је и неслагања било све мање. Код друга два романа ишло је лакше по питању усклађивања идеја, јер смо имали претходно искуство.

Конкретно, у случају "Име ноћи", основне постулате поставио је Драгутин, док је Милош разрађивао један део књиге, а он други. Потом су све заједно пролазили преко "Скајпа". Јер, два брата живе далеко један од другог, и то је још једна специфичност њиховог заједничког рада.

- Раздвојени смо већ 18 година. Срећом, у данашње време, кад постоји интернет, раздаљине нису тако велике - практичан је Драгутин.

Он, као програмерски инжењер, живи у Паризу од 2001. године, док је Милош, као правник, запослен у Министарству спољних послова Републике Србије. Служба га је довела у Париз, где је четири године живео у истом граду са својим братом, што је за њих двојицу реткост. Обојица су ожењена, Драгутин има две кћерке, а Милош једну.

- Углавном живим у Србији, мада сам једно време био у Француској, али чак и у Аустралији где је, такође, настао део романа "Име ноћи". Данас је заједничко писање сасвим могуће и на даљину - слаже се Милош.

Прочитајте још: Браћа Коен - велики мајстори који скривају срце

Драгутин и Милош су рођени 1970. у Београду, а од своје десете до четрнаесте године су живели у Алжиру, где им је мајка радила у Амбасади Југославије. Ту су и овладали француским језиком, на коме су настала њихова прва три романа, "Име ноћи" (2013), "Ауто-пут" (2016) и "Непобедива равнотежа супернова" (2018). Обојица, иначе, говоре и енглески.

- Радње две од наше три књиге, "Име ноћи" и "Непобедива равнотежа супернова" се дешавају у Француској, па је било логично да буду написане на француском. У књизи "Ауто-пут", радња се дешава у Америци, али и то је сасвим редовна појава код савремених француских аутора - објашњава Драгутин.

На питање да ли је тешко писати на страном језику, и колико је то, уопште, могуће, Милош без двоумљења одговара:

- Пракса демантује књиге о граматици, јер језик стално еволуира!

На прошлом сајму књига у Београду два брата су говорила управо о искуствима и занимљивим примерима двојезичности у литератури. Презентација је, кажу, добила одличне критике као садржајна и атипична, па су одлучили да је понове, 26. јануара у књижари "Делфи" у СКЦ.

Оригинално издање њиховог првог романа "Име ноћи", настало 2013. године на француском, обојица су 2018. адаптирала на српски језик, у "обрнутом смеру", са страног на матерњи језик.

- То није превод, већ верзија на српском језику, дакле, писана је са наслањањем на француски текст, али са потпуном слободом, као да се пише на српском. Код аутора који су писали своје књиге на више језика, увек су постојала одступања у тексту, када се пореде две верзије исте књиге - открива Драгутин.

ОД ЉУБАВИ НЕМА ОДУСТАЈАЊА

"ИМЕ ноћи" је спој детективског романа и љубавне приче, у којој младић покушава да пронађе своју несталу девојку.

- Нестанци су, као што се зна, познат мотив у крими-романима. Ипак, наша књига је нешто необичније, она је комбинација социјалне и психолошке димензије у причи о љубави - каже Драгутин. - Читаоци су, што се поруке тиче, књигу виђали на разне начине. Да издвојимо једну: не треба никад одустати од тражења праве љубави - закључује Милош.