У БЕОГРАДУ је после краће и тешке болести преминуо познати глумац Миодраг Радовановић Мргуд (1929 - 2019). Остварио је велики број позоришних улога (у матичном Југословенском драмском, али и многим другим позориштима), на филму и телевизији, а један од његових најмаркантнијих задатака био је у серији "Салаш у Малом Риту" - у лику суровог гестаповца Шицера.

Рођен је 20. августа 1929. године у Чачку. У родном граду завршио је основну школу, потом гимназију у Краљеву. Иако син предратног хотелијера, са седамнаест година учествовао је у изградњи пруге Брчко - Бановићи, јер "радне акције су биле форма у којој су ентузијазам и патриотизам могли да се искажу." Мргуд је студирао агрономију, потом славистику, а од 1952. године глуму у класи Мате Милошевића.

- Агрономију сам уписао због болести, туберкулозе. Била је то последица окупације. Из истих разлога сам је напустио и уписао славистику - због стипендије. А и лако ми је ишао руски језик... Још као дете сам волео позориште, чак сам изводио неке своје представе - открио је у једном разговору за наш лист популарни Мргуд.

Надимак је добио у време окупације, када се са вршњацима "играо рата". Био је јачи од другара који су га из освете прозвали Мргуд. Па ипак, надимак му није "лежао" - био је ведар, а тих, од стила и мере, како га је описао један позоришни критичар.

После завршене Академије почео је каријеру у ЈДП а први задатак била је улога наредника у "Плугу и звездама" Шона О`Кејсија. У стални ангажман примљен је 1955. године. У представи "Родољупци" играо је у три различита животна доба, у "три различита времена, али и мишљења". Тим поводом, на питање шта је за њега патриотизам, пре петнаестак година образложио је:

- Патриотизам се мења, и то жестоко. Једанпут то значи издржати, други пут одбранити се, а трећи - снађи се како можеш. Мислим да култура и менталитет одређују патриотизам једног народа. Једно је одрастати на епу као темељу, а друго на ономе што се на њему надградило. Чини ми се да сада преовлађују фасаде а не темељи. Патриотизам, то је здрав и културан народ...

"Салаш у Малом Риту"

Играо је 47 година у матичној кући, у међувремену, у Звездара театру и Атељеу 212, док је после пензионисања био радо виђен гост у Народном и Београдском драмском. Ако је Бата Стојковић био глумац Душка Ковачевића, Мргуд је био глумац Синише Ковачевића:

- Збиља се тако десило. Заредом сам играо у "Вирусу", "Краљевићу Марку", "Јанезу", "Великој драми". Мислим да је реч о узајамном поверењу, поштовању и блискости. Његови комади су за мене и дубоки и темељни, као античке трагедије.


Прочитајте још - Миодраг Радовановић: Шицер за сва времена!


Међу свим насловима у каријери, по сопственом признању, издавајао је један: представу "Весели дани или Тарелкинова смрт", у режији Бранка Плеше:

- Победила је на 8. Битефу. Имао сам физичку, готово акробатску улогу и за мене је то био преломни тренутак на путу ка "тоталном позоришту". С њом се најкраћим путем стизало до суштине, била је "окресана" од сваке "психологичности". У реалистичком позоришту у ком сам поникао, многе су се представе "поливале" некаквом психологијом која апсолутно није била предвиђена, већ се њоме правдала замисао редитеља.

"Тарелкинова смрт", Фото ЈДП


Телевизијска и филмска публика памти његове глумачке креације у "Вуку Караџићу", "Балкан експресу", "Крају династије Обреновић", "Породичном благу", "Небеској удици", "Горким плодовима", "Шеширу професора Косте Вујића". У новије време гледали смо га и у остварењима "Монтевидео, Бог те видео", "Село гори, а баба се чешља", "Вратиће се роде", "Мој рођак са села".

Међу признањима, издваја се Сребрна арена (за Шицера), Орден заслуга за народ са златном звездом, награда "Раша Плаовић" припала му је за представу "Јанез", а "Ардалион" Југословенског позоришног фестивала у Ужицу - за три улоге у "Млетачком трговцу" ЈДП.

Са супругом Радмилом има сина Растка (58), који је професор енглеског језика и преводилац. Време сахране и комеморације биће накнадно објављени.


"Последња аудијенција", Фото РТС


ВУКОСАВЉЕВИЋ: ГЛУМАЧКО ГОСПОДСТВО

"Био је од оних глумачких бардова чија су појава и нарочито беспрекорна дикција оличавали високу културу драмске игре, у споју са непосредношћу блиском широком аудиторијуму. Театар, филм и телевизија остају без Мргудовог глумачког господства", написао је у телеграму саучешћа министар културе Владан Вукосављевић.


БИОГРАФИЈА

ПОПУЛАРНИ глумац у Југословенском драмском одиграо је више од сто улога у многим познатим насловима: представама "Ромео и Јулија" (режија Мата Милошевић), "Прљаве руке" (Бора Драшковић), "Хрватски Фауст" (Слободан Унковски), "Родољупци" (Дејан Мијач), "Буђење пролећа" (Харис Пашовић)...

Био је асистент свог професора Мате Милошевића на ФДУ, а предавао је и глуму у балетској школи "Лујо Давичо".