КРАЈ календарске године у културном животу обележило је неколико важних вести: поново ће се додељивати "националне пензије", Народно позориште добило је ново руководство, кинематографија значајну материјалну подршку, очекује се и отварање још два српска културна центра у свету, али и могућност повратка листа Мирослављевој јеванђеља у земљу! Довољно повода за разговор са Владаном Вукосављевићем, министром културе и информисања, који ових дана "подвлачи црту" на резултате у свом ресору.

- Постоје веома охрабрујући наговештаји у вези са повратком једног листа Мирослављевог јеванђеља у Србију из библиотеке у Санкт Петербургу, где га третирају као врхунско културно добро - открива Вукосављевић. - У контактима са министром културе Русије, господином Мединским, успели смо да дођемо до решења које је у интересу обеју страна. У нашем Народном музеју налази се седам слика Николаја Рериха, које су доспеле између два светска рата. Пошто Русија наредне године у Москви отвара музеј са именом овог сликара, значајног и као мислиоца и као филозофа, разговарамо да се велике вредности двају народа врате кући. И на корак смо до тог важног догађаја.

* Новост је и да ће убудуће важити прецизнија правила при додељивању признања за допринос националној култури?

- Поред финансијског значаја реч је, пре свега, о великом признању за углед и укупна постигнућа добитника. Тренутно је 306 носилаца националног признања јер их је, у међувремену, око две стотине преминуло. Национална примања нису била укинута, већ суспендована на пет година. Ове године одржали смо неколико округлих столова на ту тему, сачинили радну верзију Закона о изменама и допунама Закона о култури, која ће после Нове године бити послата надлежним органима на изјашњавање.

ПРОЧИТАЈТЕ И: ЗАКОН ЧАМИ У ФИОЦИ: Запело око заштите ћирилице

* Признањем ће убудуће бити обухваћене и неке нове категорије културних посленика?

- До сада су их, у складу са духом времена, углавном добијали људи из такозваних приказивачких уметности. Али, српска култура, као и свака друга, почива на посленицима који често нису у фокусу јавности, а то су архивисти, музеалци, библиотекари, рестауратори, конзерватори... И не додељује се за марљив рад. Подразумева се да у свакој области људи треба да раде у складу са високим стандардима струке, ревносно и стручно. Признања су намењена за неспорну изузетност, јер друштво на овај начин афирмише оне који читавог живота излазе из свакидашњих оквира.

* Шта би та "неспорна изузетност" требало да подразумева?

- Морам да истакнем и да национално признање није награда која обједињује друге награде. Постоје и људи који нису лауреати, из различитих разлога. Али, својим примером, стручношћу и резултатима, истичу се током целе каријере. Такође, неки критеријуми можда нису били лоши, већ непрецизни. Један од њих је и награда за животно дело, којих може бити и десетак у истој области! Зато смо изменили члан 14 у радној верзији Закона, по којем услов више неће бити старосна пензија. Моћи ће да конкуришу и људи од шездесет година. Такође, један од најважнијих критеријума биће моралне вредности добитника.

Чувени, 166. лист јеванђеља, истргнут из најстаријег документа српске писмености, чува се у санктпетербуршкој Националној библиотеци / Фото Б. Царановић


* Како ћете их процењивати?

- Реч је о укупном моралном интегритету кандидата. То је, наравно, питање оцене. Не можемо да направимо листу моралних атрибута, али можемо да видимо да ли постоје препреке у том смислу. Покушаћемо уредбом да прецизирамо и ко може да буде предлагач. Требало би да су то научне и образовне установе, репрезентативна удружења, САНУ, верске организације. У прошлости су могла да буду физичка и правна лица, па чак и да неко самог себе кандидује. Признање је лично и непреносиво право, ненаследиво. Додељује се "за изузетност" и гаси смрћу добитника. За сада, износиће 50.000 динара.

* На "случај" Народног позоришта стављена је тачка. Јесте ли задовољни епилогом?

- Мислим да је донето решење у интересу наше важне установе, да је превазиђена криза која је имала своје видљиве и невидљиве корене. Верујем да је потез који је Влада повукла на предлог Министарства, у интересу Народног позоришта. Створени су услови за почетак нове фазе у животу куће, после њених 150 година постојања. Али, кадровским решењима се не решавају сви нагомилани проблеми. Створени су предуслови, добра атмосфера, постигнути мир и креативна сагласност око будућих потеза, са новом енергијом. Одговорност припада в. д. управника и УО. Пуно је изазова, следи нам и конкурс за избор управника који ће ускоро бити расписан. Инсистираћемо да то буде у наредна три месеца.

"НОВОСТИ" НА САМОМ ВРХУ * КАКАВ је ваш однос, као министра информисања, према "Вечерњим новостима" и њихових 65 година постојања? - "Новости" су од свог оснивања снажно, брзо и са разлогом заузеле веома истакнуто место на југословенској, данас српској медијској сцени. Својим професионализмом, атрактивношћу, садржајем, отвореношћу и другим атрибутима, као новине од угледа, попеле су се на сам врх. Али, држава мора да подстакне и заштити сваки облик стратешког решавања статуса и опстанка "Вечерњих новости", у складу са репутацијом и значајем које оне имају на нашој медијској и укупној друштвеној сцени.

* Шта очекујете у новој фази куће, после ових век и по?

- Репертоар је у надлежности управника и директора Драме, Опере и Балета. Ипак, Народно позориште има другачију мисију него сва друга. Колевка је класичног репертоара, што не значи да треба да огрезне у неки крути академизам и конвенционалност. У времену у коме живимо, долази до модернизације и уплива нових тенденција. Пратимо и како раде друга позоришта, која се зову народна или национална.

ПРОЧИТАЈТЕ И: Вукосављевић: Важно да тема језика буде присутна у јавности


* Да ли једно подразумева друго, правите ли разлику између ова два појма?

- Реч је о суптилним финесама. Народно позориште у Београду представља једну од три најважније установе културе у Србији и битан је чинилац национално-културног идентитета. Као такво, у обавези је да чува културно језгро свог народа, негује га и унапређује. Зато, у оквиру културне политике Народно позориште слободно можемо звати и национално. Стожер је српске културе и нормално је да буде свесно те улоге. Да негује класични домаћи и страни репертоар, али и буде отворено за нова искуства и тенденције.

* Хоће ли буџет за културу 2019. бити већи у односу на претходну годину?

- Прецизно, наше Министарство добило је 338 милиона динара више него 2018. године. Удео у укупном буџету је минимално повећан и сматрамо да држава и друштво морају више да издвајају за културу, наравно у скаладу са економским могућностима. Иначе, у наредној години планирамо завршетак обнове позоришта у Врању, почетак и завршетак радова на реконструкцији сале "Шумадија" у Крагујевцу (величине београдског Дома синдиката), реконструкцију Народног позоришта у Нишу, као и окончање радова у НП у Суботици.

* Кинематографија ће у овој години бити богатија за сто милиона динара?

- Буџет за филм је дуплиран у последње две године, а наредне ће бити десет одсто већи него у овој. Тиме Србија по издвајању за филм стаје, раме уз раме, са земаљама у суседству. У прошлој години су реализовани значајни наслови, шири се и међународна копродукција. Показало се да веће улагање у филмску индустрију даје добре резултате.


* До сада су отворена два српска културна центра у свету (Париз и Пекинг), хоће ли бити још неких?

- Планирамо да до краја следеће године отворимо и центар у Москви, вероватно и у Лондону. А за 2020. годину настојаћемо да буде и у Берлину. Тиме ћемо надокнадити огроман заостатак који је Србија до сада имала у међународној сарадњи.

* Упркос подстицајима за развој ћирилице, ње је све мање у јавном животу?

- Ово Министарство дало је предлог измена и допуна Закона о службеној употреби језика и писма, који је послат Влади и очекујемо да се у вези са тим реагује. Дух времена и доминација латинице у глобалним оквирима, утицали су да се неосетно латиница шири и у медијима. Наше мере нису забрана и кажњавање оних који користе латиницу, како то злонамерно тумаче идеолошки противници ћирилице, већ подстрек и охрабрење ћириличном писму. Где год је држава присутна, на директан или индиректан начин, сматрамо да ћирилица треба да има предност. Национално писмо је наш понос и део културног идентитета. Иначе, као што ћемо се залагати за очување ћирилице, тако ћемо наставити да се боримо против сваке врсте простачких, скаредних садржаја у медијима са националном фреквенцијом.

* По овом питању нисте подржани у сопственој Влади, како то тумачите?

- Једна изгубљена битка не значи изгубљен рат. Можда је тема збунила, на неки начин, појединце у Влади. Можда нису довољно промишљено реаговали, али то није битно. Министарство културе надлежно је да се бави овим питањем и радићемо то упорно, посвећено и доследно. Сви садржаји који могу бити спорни са становишта доброг укуса, треба да се емитују на каналима и форматима, како је то регулисано у ЕУ. За ово смо добили и подршку грађана из свих крајева Србије.