ДЕЛА еминентног вајара и аутора више од 1.200 скулптура Ота Лога, који је преминуо 2016, поново су се, после 32 године, нашла пред публиком. У Галерији РТС-а изложено је тридесетак скулптурa, одливака, цртежа и графика из уметниковог атељеа, а избор је начинила историчарка уметности Љиљана Порчић. Значај ове поставке историчар уметности Душан Миловановић види у томе што је Лого “изнет на светлост дана”.

- Прошло је неколико генерација и људи су га већ заборавили. Био је потпуно склоњен од очију јавности зато што се бавио уметношћу на поштен, прави начин - примећује наш саговорник. - Поштовао је традицију и фигуралну скулптуру, с тим што се паралелно бавио и модерном. Није једно због другог склонио из сфере интересовања. Ипак, наша ликовна сцена не воли људе који се држе традиције, и то је његова највећа грешка.

У пратећем тексту о изложби, која ће трајати до 25. јануара, Љиљана Порчић примећује да је Лого био вајар универзалне уметничке културе, широког космополитског духа, који је поштовао традицију, али осећајући и прихватајући савременост.

Животна прича Лога почиње у Београду 1931, рођењем у породици у којој је отац Јанош био дрводељске струке. Управо то је подстакло младог Ота да сам прави играчке. Почетком 1941, Логови због рата одлазе у Суботицу, где он стиче основно, а затим и средње образовање. Већ 1946. са неколицином другова, са непуних 14 година, прави изложбу скулпторских радова, која је најавила његов дефинитивни будући позив.

- Лого је био мешане генетике, али је волео ову земљу и народ. Како у време Југославије, тако и касније. Он је вероватно најпродуктивнији српски, а можда и југословенски вајар - сматра Миловановић.

Ото по повратку у Београд уписује Академију примењених уметности и 1953. године учествује на изложби завршних студената са шест радова, од чега су два одмах откупљена. Потом се нижу године успеха: Венеција, Њујорк, Париз, Милано, Атина, Лондон...

- Према подацима из 2010. године, направио је 1.215 скулптура, од тога 500 биста и 36 јавних споменика. Скулптуре су му свуда: “Јован Цвијић” у Студентском парку у Београду, коњичка ренесансна скулптура у главном граду Туниса... Његове модерне скулптуре су разасуте по читавом свету, а дела су му куповали и приватни колекционари, велики музеји и институције - каже Миловановић.

Награду УЛУС-а Златно длето добија 1974, док се 1986. година памти по последњој Логовој ретроспективној изложби у Галерији “Цвијета Зузорић”. Била је запажена од стручне критике као посебан и особит престонички догађај.

- Тада су о њему писали реферетни историчари уметности, али није добио монографију. Да неки други народ има Ота Лога, имао би институт, школу, спомен-парк, легат... А овај човек нема ни монографију. Зато сам захвалан јавном сервису што је поново изнео део заоставштине Ота Лога на видело. Мада, требало би направити праву ретроспективу, за шта би био потребан простор највеће хале у Београду - закључује Миловановић.

УМЕТНИК ИЗ УКРШТЕНИЦЕ

ПРИЧУ о Оту Логу најбоље је разбистрио некадашњи новинар “Новости” Саво Поповић, сматра Душан Миловановић:

- Он је њега најбоље описао и анализирао. У чаршији се говорило да је Лого партијац, иако никада није био у партији, али Поповић је то документовано објаснио. Такође, показао је да Лого није трпео пресију соцреализма, на који су се многи модерни уметници тога доба жалили. Саво је, пишући о Оту Логу, направио сјајну анегдоту и приметио да уметника препознају, нажалост, једино по укрштеним речима.