Прва недоумица на премијери, била је - нисмо ли већ гледали ову представу, под именом "Провиденца", у Тивту и на Стеријином позорју? Овога пута, редитељ је радњу сместио у шездесете године двадесетог века, док је још било наде у боље сутра. Сценографија, праволинијски мизансцен, односи, решења, све је било "прилично исто". Како да схватимо ово дословно цитирање сопствене представе и репертоарски потез ЈДП?!

Сама Чеховљева драма никога не оставља равнодушним и има разарајуће дејство на свачију интимну биографију - у свакоме живе интелектуално и емотивно убијени Ујка Вања и сеоски лекар Астров. У овом тумачењу, прави разлог интимне капитулације Војницког, Ујка Вање (убедљиви Бранислав Лечић), није потпуно јасан. Тај разлог не би смео да буде идентичан ономе, због кога је Астров (сувише "спуштен" Ненад Јездић), који носи у себи клицу побуне, одустао од активног живота, а тако делује. Потпуно разумевање њихове животне позиције (у времену, како Чехов заповеда) изгубљено је у великом, не баш погођеном штриху, што је и за лик пензионисаног професора Серебрјакова (одличан Богдан Диклић) произвело недоумицу о разлогу његовог хипохондричног, хистеричног понашања. Затим, зашто му његова млада жена Јелена Андрејева (суспрегнута Марија Вицковић), због које ће се устаљени, неправедни живот Ујка Вање и Астрова тако расточити, пребацује да је подводи Војницком, због наговарања да се имање прода, ако сам Серебрјаков то, неуспешно, објави?!

Марина, дадиља (занимљива Александра Николић), која би у драми требало да носи дугу историју породице, овде је, чудном појавом, претворена у неку врсту баштованке, или физичке раднице, у радном мантилу, која командује овом "временском капсулом", у којој су заглављени и живи, и мртви, као што је мајка младе Софије Александровне (изврсна Милица Гојковић, диван монолог на крају), због које се Ујка Вања одрекао имања, да би сестра имала већи мираз, који, са сестричином, не улази у планове професора и његове младе, фаталне жене, да се имање прода и да се "купи вила у иностранству"...

ПРОЧИТАЈТЕ И: ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Ужасно и дивно

Тако исто, Телегин (Дубравко Јовановић) реликт је старих, хуманих времена, када су се радо подизала деца вољене жене, иако имају другог оца... Тај архетипски лик, управо, пушта на транзистору италијански хит шездесетих, "На плажи у Соренцану"!

Много је тога помешано у "Ујка Вањи", где Бранислав Лечић, на крају комада, када се све врати на старо, заигра психијатријског болесника, налик на Џека Николсона (?!), љубавна сцена Астрова и Јелене Андрејеве превише заличи на филмове из шездесетих, млада Софија, за то време, сувише скрупулозно изјави љубав доктору, а сам доктор, без јасних знакова немира, оде из представе, или из живота, а да нас није "купио" на прави начин...

Срећом да Чеховљева бритка анамнеза људске аутодеструкције нема време и да увек погађа у центар.