ПРВИ пут пред нашим читаоцима нашла су се два раније непревођена романa аргентинског писца Хулија Кортасара “Добитници” и “62/Модел за састављање”, у издању куће “Kосмос издаваштво” из Београда, и у преводу Александре Матић.

Ове романе једног од најиновативнијих и најоригиналнијих аутора свог времена, једног од најзначајнијих писаца латиноамеричког бума, врхунског приповедача и есејисте, “Kосмос” објављује код нас после “Школица”, једног од најлепших и најсложенијих књижевних подухвата 20. века, по много чему потпуно јединственог књижевног остварења у латиноамеричкој, па и светској књижевности.


- “Добитници” су објављени 1960. године, пре “Школица”, и доказ су великог талента Хулија Кортасара. Био је то његов други роман, али је објављен први. У њему се мешају осећања, ситуације су напете, пуне тајанствености, увек постоји нешто што треба разрешити - каже, за “Новости”, уредник Предраг Уљаревић.


Садржај романа је, по његовим речима, једноставан и креативан. Кортасар смешта своје ликове у необичне ситуације:


- Радња тече лаганим темпом, корак по корак, у почетку читање доводи до разних недоумица везаних за догађаје, али роман постепено добија на ритму и читалац убрзо више не може да испусти књигу из руку. Поетска надареност испољава се сваког тренутка, али оно што преовладава јесте прича. То нису “Школице”, али роман блиста јединственим сјајем. Књига нас осваја због лакоће приповедања и занимљивог стила. Као да се током писања свих поглавља из ове књиге Кортасар увежбавао за “Школице”, али у питању су ипак два сасвим различита дела, подједнако оригинална и јединствена, која доказују пишчеву виртуозност.


Роман “62/Модел за састављање” је својеврсни водич за живот у “великом граду”.

- Тај “велики град” може бити било који мегалополис. Сви обриси мегалополиса, како их Kарлос Фуентес описује, “изгледају као нацртани руком браће Маркс, уз помоћ Беле Лугошија!” Група пријатеља измишља један град, имагинарну метрополу која постоји као надреалистичка алтернатива “нормалном свету” који гуши ликове у овом роману великог Аргентинца - објашњава Уљаревић.


Током године, “Kосмос” је објавио више од 130 наслова, међу којима су нова дела домаћих аутора и преводи нових дела савремених писаца, као и читав низ нових превода класика светске књижевности. Ту су романи Исабел Аљенде “После зиме”, “Мајине бележнице” и “Јапански љубавник”, затим “Син и “Mајка” Алехандра Паломаса, добитника бројних награда међу којима су Национална награда за књижевност, награда “Хоаким Рујра” и престижна шпанска награде за књижевност “Надал” за 2018. годину.


У продукцији ове куће посебну вредност представљају потпуно нови преводи најважнијих књига Достојевског, Фокнера, Булгакова, Шолохова, Џојса.


- Уверени да нове генерације преводилаца треба да преводе класична дела светске књижевности, али и да нове генерације читалаца очекују нове преводе класичне литературе, у “Kосмосу” смо и ове године објавили бројне нове преводе великих писаца светске књижевности. У Великој библиотеци психологије нашао се већи број значајних наслова Фројда, Фрома, Јунга, Бетелхајма и других аутора. Међу овим књигама је и први пут преведено дело “Умеће слушања” Ериха Фрома. Објављени су и нови преводи других Фромових књига, као и нови превод култне књиге Бруна Бетелхајма “Значење бајки” - истиче Уљаревић.


У оквиру ове библиотеке објављено је и више дела Kарла Густава Јунга, међу којима се посебно истиче његово, многи тврде најважније дело “Црвена књига”. Ова књига из Јунгове заоставштине први пут је објављена тек 2009. године, а сада је доживела и своје прво издање на српском језику.


ПРОЧИТАЈТЕ И: Живот је велика вртешка


- Јунг је “Црвену књигу” писао између 1914. и 1930. године, а сматрао ју је својим најзначајнијим радом. Она је нашим читаоцима доскоро била недоступна, а о њој се знало само у круговима људи упућених у ову област. Јунгов продор у непознате пределе сопства и самоистраживања видљив је у овом његовом необично енигматичном делу. “Црвена књига” функционише као тајанствени механизам који открива суштинске фазе развоја савремене психологије.