ФИЛМСКА КРИТИКА: Дупло голо

ПОСЛЕ шест месеци скривања од српске публике и шетања по страним фестивалима у потрази за било каквим признањима, филм "Терет" приказан је напокон у Београду уз помпезне најаве како друге Србије тако и самог Фестивала ауторског филма, који није жалио труда да филм исхвали на сва уста пре него што га уопште прикаже. Зашто? Је ли београдска публика толико неука па јој треба давати упутства како да гледа филм? Или је у питању отворено лобирање, кога би сваки, па и овај фестивал, требало да се добро чува? Организовање јавног притиска, отворена пристрасност и манипулација клаком никада није донела добра ни ауторском, ни икаквом другом филму; о филму, срећом, најбоље говори филм сам.

Прочитајте још:ПРЕМИЈЕРА "ТЕРЕТА": О ратном злочину није лако причати

А он је рекао - ништа. Наслушали смо се прича о "значајном уметничком делу" које су обилато подржале стране фондације, а затим и српска држава у пуном капацитету и једва чекали да видимо какву то уметничку истину носи овај стоминутни терет. Нисмо видели ништа од тога. Једва се вуче предуга и углавном досадна повест о труцкању једног камиона (у који је замандаљен и возачу и публици невидљив терет) кроз нападнуту Србију током НАТО агресије 1999. године. Имали смо бољих "роуд мувија". Нема ту никакве естетике ни метафоре, осим ако свему није требало да послужи "наратив" о Сутјесци и возачевом оцу, неуверљив у својој дословности, испричан у камеру штуро и слабокрвно, као и цео филм.

Ако је то тај "растурени историјски наратив на Балкану" кога би поново требало повезати, сва је прилика да ће такав и остати после овог траљавог и смушеног филма. Ако се нека поетика крије у замрљаној макулатури од фотографије и суморном утиску који по сваку цену жели да створи - онда збогом свакој поетици. Нема ни трунке од поетике у овом филму. Аутор каже да ће "националисти да се сморе кад виде овај филм". Не само националисти. Сви ће да се сморе кад виде овај филм.

Али, није "Терет" дигао прашину због естетике, уметничких вредности и лањских снегова, него због његове наводне политичке поруке. Она би требало да се садржи у непознатом и невидљивом терету овог камиона, а тај је "прича о једном од најмрачнијих догађаја у новијој историји Србије", како се у уводном панегирику изразио председник Фестивала. Шта је тај "најмрачнији догађај у новијој историји Србије"?

Прочитајте још: "Терет" се враћа - с теретом

Наводни српски злочин над невиним Шиптарима на Косову, доцирају портпароли овог филма, мада сам филм то нигде не казује нити показује, за разлику од документарца "Дубина два" истог аутора на исту тему, једног збрљаног аматерског политичког памфлета, који је послужио као предтекст за "Терет". Отуд је и "Терет" доведен у контекст "суочавања са српским злочинима на Косову", отуд подршка западних и исламистичких фондација, отуд француска веза, отуд поход по страним фестивалима са наградама сорошевских жирија, отуд, коначно, овације друге Србије или не-Србије, које би требало да заглуше злокобну тишину око овог филма. Какви српски злочини на Косову? Где су се и када догодили, осим у Рачку и другде где је пободен false flag дубоке државе? О томе филм "Терет" не каже ништа, ниједну реч, не доноси ниједну слику; нема ничега осим друге стране празне домине. Где су се догодили ти српски злочини, питам поново све оне који их упорно трпају у овај камион и машу својом лажном заставом, тог истога дана када се на Косову, по ко зна који пут, догађа брутални и сваком видљиви напад на српски народ.