СПИСКУ досадашњих добитника Андрићеве награде, чија дела чине најбољу антологију српске приповетке и приче, како је то истакла Жанета Ђукић Перишић, управник задужбине са именом нашег нобеловца, прикључио се и Владимир Кецмановић, коме је данас уручено ово угледно признање. Према традицији, додељено му је на дан Андрићевог рођења, када се, како је рекла Ђукић Перишић, слави вера у моћ и значај књижевности.

Жирију који је наградио Кецмановићеву причу "Ратне игре" из књиге "Као у соби са огледалима" ("Лагуна"), било је према речима Милете Аћимовића Ивкова, и лако и тешко, али су се и разумели и споразумели и донели једногласну одлуку. Према речима професора Александра Јовановића, који је председавао жиријем, у ком је био и Петар Арбутина, Кецмановићу је признање припало зато што гротескно-иронично осветљава наше доба, изобличава га и онеобичава, да би показао његова битна својства. Наглашавајући да је Кецмановић један од најистакнутијих и најпрепознатљивијих прозних писаца последње деценије, Јовановић је додао:


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
НА ТРАГУ КЛАСИКА: Србија на Сајму књига у Франкфурту

- Када је у питању прича о идентитетима и када је писац из Босне, онда смо већ, хтели или не, у предворју или, чак, у радној соби нашег нобеловца.

Примајући награду, писац је констатовао да је земља у којој живимо, као и остале српске земље, данас у колонијалном статусу, па тако наши књижевници немају никакве шансе да добију Нобелову награду:

- Последице колонијалног статуса и колонијалне свести коју такав статус обликује, међутим, много су комплексније и теже од немогућности да се стане раме уз раме са Бобом Диланом, мада и тај хендикеп не треба схватати неозбиљно. Не добити поменуту, као ни било коју другу награду, наиме, није никаква невоља, али велику невољу представља чињеница да си, без обзира на то шта урадиш, унапред дисквалификован.

Дугорочно најтежа последица колонизације, сматра Кецмановић, јесте губитак свести о значају сопствене културе, што се огледа и у губитку значаја награда.

ПОДРШКА ПИСАЦА У ПРЕПУНОЈ сали Андрићеве задужбине, данас су, између осталих, били Драгослав Михаиловић (први добитник ове награде), Вида Огњеновић, Драгољуб Мићуновић, Горан Петровић, Вуле Журић, Дејан Стојиљковић, Јелена Ленголд, Александар Баљак, Марко Недић, Петар Пајић, Стојан Ђорђић... Уручењу награде присуствовао је пишчев отац, социолог Ненад Кецмановић.

- Награде које, у свеопштем срозавању, у трагично великом броју случајева, некомпетентни људи додељују безвредним делима, ионако незаинтересовану публику додатно удаљава од вере у значај уметности, што опет доводи до појаве још некомпетентнијих људи са још несмисленијим изборима, па се тако вртимо у кругу који нас све више и све безнадежније удаљава од оног што симболизују Андрић и његово дело - рекао је Кецмановић. - Надам се да смо, жири својом одлуком, а ја својим делом, доказали како је и у колонизованој земљи, могуће остати духом неколонијализован. Ако сам у заблуди, онда смо "џабе кречили".

О томе на које је све начине Задужбина Иве Андрића, између два 10. октобра, током јубилеја, 125 година од рођења, вратила дуг великану, данас је известио председник УО, академик Миро Вуксановић, који је између осталог најавио да ће следеће среде бити организован и округли сто поводом критичког издања Андрићевих дела.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
Најџел Кенеди: Топло ми око срца у Београду

ТРОДНЕВНИ СИМПОЗИЈУМ У ХЕРЦЕГ НОВОМ

СИМПОЗИЈУМ "Андрићева сунчана страна" биће сутра отворен у Институту Игало, и трајаће до 14. октобра, као део међународног истраживачког пројекта, Andrić-Initiative: Иво Андрић у европском контексту". Организатори су Институт за славистику Универзитета "Карл Франц" у Грацу и Општина Херцег Нови.

Током три дана биће представљене публикације и радови више од 60 аутора из 13 европских држава: Црне Горе, Србије, Хрватске, Босне и Херцеговине, Македоније, Аустрије, Грчке, Бугарске, Румуније, Пољске, Турске, Русије и Украјине. (В. В.)