ПРВАК свих позоришних сцена, глумачки маратонац, борац без премца, најбоља Стеријина шкртица, човек “велике гесте” у уметности и животу, строг и благ, озбиљан и бескрајно духовит - све је то био Предраг Ејдус. Јединствен, другачији, особене глумачке боје и појаве, поштован и омиљен: колеге су га желеле за партнера, обожавала га је публика, волели суфлери, шминкери, инспицијенти, гардеробери. И новинари. Омиљени саговорник, увек спреман, директан и непосредан. Један од оних којима није било потребно да, накнадно, “ауторизују” ни себе ни саговорника.

Прочитајте још: ИЗГУБИО БИТКУ СА ОПАКОМ БОЛЕШЋУ: Преминуо Предраг Ејдус

Редак звер”, како би рекао Милован Глишић, у нашем времену. Најбољи пример оне максиме да човек не престаје да се игра зато што стари, већ стари што престаје да се игра. А Пеца Ејдус, вечити дечак нашег глумишта, играо је - до последњег даха. У његовој каријери као и животу било је свих атлетских дисциплина: трчао је на дуге стазе, прескакао препоне, сам подизао своје лествице. Власник је свих глумачких рекорда. У једном тренутку играо је у седамнаест “живих” представа, колеге и пријатељи дивили су му се како може да попамти наслове, а камоли реплике.

Али, Предраг Ејдус је могао све: и да упадне у оркестарску рупу, изађе из ње и настави да игра, да се пробуди у Београду а заспи у Бечу, да с пробе једне пожури на пробу (или извођење) друге представе. Понекад није стизао ни да распакује кофере: док су увелико трајале припреме његове последње београдске премијере (“Тако је ако вам се тако чини” Јагоша Марковића у ЈДП), он је накратко “скокнуо” до Аустралије са “Хипертензијом”, а у густом распореду налазио је времена и за пробе “Господе Глембајевих” за 68. Дубровачке летње игре.

Прочитајте још: 50 ГОДИНА ГЛУМЕ, 25 ГОДИНА ИГРАО КИР ЈАЊУ: По овим улогама ћемо памтити Предрага Ејдуса

У његовом фуриозном темпу није било времена за пребројавање јубилеја и куриозитета. Поменимо само два: више од четврт века бриљирао је у Стеријином “Кир Јањи” (режија Егон Савин) у матичном, Народном позоришту, а у улози Бернарда Драха у представи “Шовинистичка фарса” (по тексту Радослава Павловића и, такође, у Савиновој режији) поклонио се пред публиком 1.800 пута, уздуж и попреко некадашње Југославије. И више би, да свадљивог српског (Јосиф Татић) и хрватског (Ејдус) историчара, у жару дискусије, није прекинуо рат уживо... Како је рекао у једном нашем разговору, волео је ту андерграунд представу на ивици забране, насталу у време кад још није било ни “ш” од шовинизма. Представу, која је почела као сатирична комедија, а завршила се као трагична фарса.

Пеца Ејдус у "Фаусту"



Још ће се дуго помињати његове велике улоге у ликовима Карамазова, Кнеза Мишкина, Наполеона, Кафке, Јоакима Вујића, Салијерија, Годунова, Бабеља, Фауста, Гавриловића... Играо је и писце и њихове јунаке, у више од две стотине позоришних наслова. Иза њега је остало педесетак филмова и телевизијских серија (“Повратак отписаних”, “Непокорени град”, “Брисани простор”, “Бал на води”, “Вук Караџић”, “Заборављени”, “Танго аргентино”, “Тито и ја”, “Пакет аранжман”, “Тамна је ноћ”, “Ивкова слава”, “Мирис кише на Балкану”, “Зона Замфирова”). Али, тешко да ће икада ико моћи да, заиста, преброји све што је урадио Предраг Ејдус...

Улога у "Кир Јањи"


У националном театру публика га је последњи пут премијерно видела као сјајног Шебељског у Чеховљевом “Иванову” (режија Тања Мандић Ригонат). Почеле су и прве пробе “Шуме” Островског, у којој је требало да се појави као Несрећковић, у редитељском читању Јагоша Марковића. Нажалост, болест га је спречила у томе. Редитељ је одустао од целог пројекта. Уосталом, можда по неком вишем науму, можда и није могуће да Предраг Ејдус од нас оде као Несрећковић.

Предраг Ејдус са представом "Иванов" на позорници у Ужицу


Као што се храбро, годинама рвао с тешком болешћу, тако ће и са временом које долази. Јер, њега је немогуће заборавити. Ако би глумац имао право на последње речи, верујем да би Пецине биле стихови Мике Антића: “Ако ти јаве: умро сам не веруј, то не умем.”

Ејдус у представи "Казанова против Дон Жуана"


СВЕТЛАНА БОЈКОВИЋ: ВИТЕШКИ БОРАЦ

- ЊЕГОВ одлазак велики је губитак. Увек је био пун жеље за играњем. Сјајно, витешки се борио с болешћу. Нико није толико играо као он. Отишао је, али се још није наглумео...Код њега је било оно “глумим, дакле постојим”. Имају то и остали, али код њега је било више него у било ком другом.

"Мирис кише на Балкану"


ДЕЈАН МИЈАЧ: ГЛУМАЦ ИСТИНЕ

- ОН је глумац од ретке врсте. Умео је од малог да учини много. Увек је исповедао истину. На сцени је поседовао неку врсту своје театралности и своју гестику. Ненадмашан. Велики. Биће запамћен као глумац истине и театралности.


"Шовинистичка фарса"


ЖЕЉКО ХУБАЧ: ИЗВАН КЛИШЕА

- један је од највећих првака Драме Народног позоришта. Изузетних естетских светоназора, спреман да се упусти у рад изван клишеа класичног театра. Радио је као да дан траје 48 сати. Имао је велики ауторитет и радо дозвољавао да се заклањамо иза њега у заједничкој борби за уметност, у којој је увек био први.


"Шешир професора Косте Вујића"


ЕГОН САВИН: НАЈЗНАЧАЈНИЈИ

- ОТИШАО је неупоредиво најзначајнији глумац савремене српске сцене. Храбар и радознао. Пеца је у сваком погледу био узорна личност, прави лидер. Волео је све у театру: да о њему разговара, да планира, коментарише, гледа дивне представе. Волео је да игра, а највише да проба...

МИОДРАГ КРИВОКАПИЋ: ПРВОСВЕШТЕНИК

- ПЕЦА је био првосвештеник богиње Талије, гигантска фигура сцене. Позоришни фанатик, какав се дуго неће родити. Бриљантан глумац, интелектуалац, духовит човек, непоновљива људска појава. Имао сам част да неколико пута делим сцену с њим. Отишао је у легенду,а то је био и за живота.