КУЛТНА драма Душана Ковачевића “Балкански шпијун”, после многих позоришних и једне филмске верзије, тридесет пет година од настанка дела - оживеће у понедељак, 1. октобра, на сцени Народног позоришта. А с њом (у редитељском читању Тање Мандић Ригонат) и Илија Чворовић и остали актери ове, на први поглед, необичне приче. У лику главног јунака, од сада ћемо, уместо легендарног Бате Стојковића, гледати једног од најбољих српских глумаца Љубомира Бандовића. Али и у много чему другом, нова представа разликоваће се од већ виђеног, па и очекиваног...

* Од свих Ковачевићевих дела, определили сте се баш за “Балканског шпијуна”?

- Још док сам радила “Госпођу министарку”, ухватила сам себе да понављам једну реченицу, а то је да ми у ствари живимо у свету Нушићевих и Ковачевићевих ликова. Населили су нашу стварност, данас се они смеју нама, а не ми њима - каже на почетку разговора за наш лист Тања Мандић Ригонат. - Без обзира на то што је драма написана 1983. године и што се пуно тога променило до наших дана, беспрекорна студија параноје у измењеном контексту, сјајно осликава тренутак у коме живимо. Тема моје представе је друштвена параноја, медијска пропаганда, производња страха и непријатеља. Уз одређене драматуршке измене, та драма данас функционише као трагедија написана у овом моменту.

* Колико је, онда, остало комичних елемената у њој?

- То што ћемо се смејати, друга је ствар... Ово јесте трагедија једне породице и времена у коме живимо. Недвосмислено радим представу уроњену у садашњи тренутак, сви ликови су наши савременици. Илија Чворовић није био на Голом отоку, нити је стаљиниста. Он је човек који живи међу нама, преко чијег поштења, широкогрудости и доброте је прешло пуно неправди. Његов проблем је што се, као жртва, не идентификује ни с једном одређеном странком нити идеологијом, већ са својом отаџбином. Ту су највећа померања у односу на изворну драму.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - "Балкански шпијун" на јапанском

* Он је, дакле, неспорни патриота?

- Он је неспорно човек који воли своју земљу. Некада је волео Југославију, али она се крваво распала и сад воли Србију. Идентификује се с њеном угроженошћу, јер медији нас свакодневно засипају теоријама завере и причом ко се све уротио против Србије. Илија је човек који је увек помагао другима, добар отац, добар муж. Никада није никога поткрадао, у кредитима је до гуше и у борбу с непријатељем упушта се с вишим правом и циљем. Не због новца, него убеђења. Зато жели да “непријатеља” преваспита, и то га доводи до једног невиног човека кога фиксира. “Балкански шпијун” је комад о много жртава, с много несреће и старадања. Јер, и подстанар воли своју земљу: враћа се из Париза да овде направи нешто добро и лепо.


* И у ону познату Илијину реченицу...

- Занимљиво је да је та чувена параноична реченица “све је супротно од онога што изгледа да јесте” у данашњим околностима глас здравог разума који каже “све је супротно од онога како нам представљају медији”. Избегла сам да правим причу о “првој” и “другој” Србији, уосталом, ја и не знам шта је то. И то је тема манипулација. Било ми је важно да схватим како разум губи и уступа превласт емоцији. Логика параноика је беспрекорна. Увек се заснива на чињеницама, само је битно које чињенице одабира и како их склапа. То је поремећај у расуђивању. Чита новине, гледа ТВ, упија све и као сваки нормалан човек покушава да створи слику света у коме живи. Илија је жртва друштвене параноје, а преко лика његове жене Данице видимо како долази до капитулације здравог разума, како и она сама постаје Илија у једном тренутку.

Фото Народно позориште

* А у коме почињу та унутрашња “престројавања”?

- Ми живимо у перверзном свету у коме у моменту можемо да се закунемо да су се неки догађаји у којима смо учествовали одвијали баш онако како их памтимо и осећамо. Конкретно, 5. октобар је за мене недвосмислено био чин воље народа и смењивања једног диктатора. А онда, кад чујете колико је из иностранства дошло милиона евра да би се догодио тај 5. октобар, то вам даје материјал да превреднујете догађаје у теорију завере страних центара моћи у чијем смо сценарију ми, не знајући за то, били добровољни статисти...

* Да ли је за Илију данас много шири “фронт” непријатељског деловања?

- Његови непријатељи су капиталисти, издајници, страни плаћеници, они који од народа праве робље и упрежу га у јарам, они који су “буђ зашто” приватизовали друштвена предузећа. Сви за које мисли да раде о глави земље и народа.

* Ко је у вашој представи Илијин подстанар, Петар Јаковљевић?

- Младић који је после друге године Филолошког факултета отишао у Париз, пре бомбардовања, с главом пуном снова и жељом да постане песник. После 20 година враћа се у своју земљу, с намером да покрене погон производње мушких одела. Сумњив је што је отишао, што се вратио и што има паре. Постаје жртва, као што је жртва и цела породица Чворовић која се распада... Илија Чворовић је парадигма, збир разних феномена који су се стекли у том лику. Не подсмевам му се, покушавам да разумем његову позицију као и свих других ликова у драми. Оно што је Душко Ковачевић писао пре 35 година као метафору, данас је документаризам. Време је додало ново значење драми. За мене су осамдесете биле невиније време. Ко може да склопи целовиту слику доба у коме живимо? Иначе, у себи могу да препознам и Илију Чворовића и Петра Јаковљевића. Потпуно је други контекст о односу на доба настанка драме.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Хрвати превели Балканског шпијуна

* У чему најдрастичније препознајете ту различитост?

- Орвелов “Велики Брат” више није фикција нити реферира на Стаљина и стаљинизам, већ је ријалити шоу у који многи хрле да уђу. Као што пише Наоми Клајм, њиме се шаље порука да је све дозвољено, само да би се стекао новац или минут славе. То су гладијаторске игре које имају чак тежњу да нам се наметну као културни образац. У таквој врсти друштвене параноје, људи пуцају - губе разум и компас.


СПИКЕР С РАДИЈА

- ОНО што је у Ковачевој драми био глас спикерке с радија, у нашој представи је “померено” и постаје глас медијске пропаганде. Више то није само глас једног медија већ мреже која је свуда око нас. И кад искључимо све пријемнике, та стварност ће нам ући кроз прозор у кућу и мозак.