ЦЕЛОГ живота искључиво сам се бавио стварањем пута да духовна слобода може да се искаже - говорио је Слободан Машић (1939-2016), архитекта, графички дизајнер и први српски независни издавач, у једном од последњих интервјуа. На његов јединствен креативни и слободарски дух вечерас ће подсетити ретроспективна изложба "Машић" у Музеју примењене уметности, која ће бити отворена у 19 часова.

Поставку чини већи део заоставштине једног од најзначајнијих уметника који је током пола века обликовао визуелне комуникације у Србији и Југославији, а прошле године ју је МПУ добио на поклон од његове удовице и вишедеценијске сараднице Савете Мишић. Управо је Савета, коју је упознао на студијама архитектуре, била саучесник у стварању неких од најпрепознаљивијих радова Слободана Машића - визуелног идентитета Битефа, плаката Феста и филмова црног таласа ("Раних радова" Желимира Жилника и "Невиности без заштите" Душана Макавејева).

Прочитајте још - Градитеље избацили рокери

Већ средином шездесетих Машић је направио своје прве плакате и каталоге за Дом омладине (изложба Радомира Дамјановића Дамјана) и Графички колектив, са супругом основао студио "Структура", уређивао "Видике", графички обликовао часописе "Сусрет", "НБ 68" и "Рок", отпочео сарадњу са Атељеом 212...

Али, неизбрисив траг у нашој култури и друштвеној свести, оставиће његова "Независна издања", покренута 1966. објављивањем збирке песама "Пустиња" Марије Чудине, са ручно савијеним страница и у нестандардном формату, са графиком Леонида Шејке као илустрацијом. Као независни издавач објавио је више од 500 наслова.

- Покушао сам да слободу у коју сам веровао уденем у милион људи, у милион књига које смо направили - испричао је једном приликом.

Неке од њих, попут "Муке са речима" Милована Данојлића имале су тираж и од 10.000 примерака, а друге као "Црвени краљ" Ивана Ивановића доспеле су на суд, а аутор у затвор.

И прво штампано дело Александра Солжењицина објављено у иностранству, штампала су "Независна издања" Слободана Машића.

- Био је неприкосновен у исказивању својих ставова - бележи Мирослав А. Мушић, у тексту каталога изложбе.

- Полазио је са становишта да сваки графички знак, линија и белина имају своје место, симболику и оправдање. Способношћу издвајања успостављао је дијалог са светом.

Била су то критичка разматрања вођена графичким језиком са тежњом да се искаже мишљење, став о појединим вредностима, заблудама или утопијама.


ИЗЛОЖБЕ И НАГРАДЕ

МЕЂУ позоришним плакатимна Слободана Машића, издвајају се они за представе Југословенског драмског - "Троил и Кресида", "Лажни цар Шћепан Мали", "Буре барута". Самостално је излагао у Музеју примењене уметности и Салону МСУ, на Бијеналу у Венецији, а групно у Варшави, Тојами (Јапан), Колорадо Спрингсу, Килу, Брну, Штутгарту, Паризу, Љубљани, Загребу...

Добитник је награде Бијенала у Брну, награде Октобарског салона, Стеријиног позорја, две Велике награде Мајског салона, посебне награде првог Бијенала сценског дизајна.