ЛОЗНИЦА - „Химном Вуку“ Стевана Мокрањца у извођењу хора Гимназије „Вук Караџић“ у Вуковом дому културе почеле су свечаности овогодишњег 85. Вуковог сабора, посвећене Вуку Стефановићу Караџићу, оцу наше писмености и културе, али и свима који прославили српску културу и духовност.

Част да манифестацију прогласи отвоерном припала је, ове године, Драгану Хамовићу, посебном саветнику у Министарству културе и информисања у Влади Србије.

Јадрани су, како нам је рекао Видоје Петровић, градоначелник Лознице, домаћин ове манифестације већ 14 година, „не само поносни што је славни Вук њихов земљак, већ што је његово дело, у његовом и у нашем делу, засенило и наш род и светску културу“.




- Генијална азбука нашег Вука, једног од најзнеменитијих Срба свих времена, који је свим срцем љубио и свој Тршић, и Јадар и Лозницу и Србију, писмо је које ћемо да чувамо из све снаге, јер на њему почива наша богата културна и национална баштина - поручио је Петровић, итзражавајући задовољство што је град Лозница, по садржајима културе и издвајању за њу, у самом врху, не само у Србији, већ и у региону. - Вукове поруке и поуке су нам и драге, и миле, и поучне, његово дело је бисер нашег стваралаштва, оно што нас је подигло и уздигло у друштво најписменијих народа „старе даме“, Европе, чији је нераскидиви и драгоцени део.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Почиње 85. Вуков сабор

Монодраму „Вук Стефановић Караџић“ извео је глумац Иван Бекјарев. Концерт је извео Хор „Светог Серафима Саровског“ из Зрењанина. У Галерији „Мина Караџић“, која носи име по Вуковој мезимици, кћерки Вилхемини Мини, приређена је изложба поводом четврт века ликовне колоније „Гамзиград“. Испред Вуковог дома отворена је изложба фотографија „Арлемм уметнички караван“, чији је аутор Драган Селаковић из Ариља.



Завршна свечаност овогодишњег Вуковог сабора је у недељу, у Вуковом Тршићу, на летњој позорници крај Жеравије.

ВУКОВ ИЛИ ЈАДРАНСКИ РЈЕЧНИК

Драган Хамовић, посебни саветник у Министарству културе и информисања, говорећи на отварању 85 Вуковог сабора у Лозници, подсетио је да се навршило 200 година од када је објављен „Вуков ријечник“ за који се може рећи да је и „Јадрански речник“.

- Један од приговора на који Вук одговара још у предговору свога „Ријечника“, из 1818. године, управо се тицао уже завичајности језичке грађе, што му се пребацивало - казао је Хамовић.

- Вук на то рецензенту одговара: Ја не знам како је он могао разумети из објављенија да ће у мом рјечнику бити само јадрански језик, који он и да познаје, опет, не би могао доказати да је гори, него што Срби, данас, говоре на коме другом језику.

У наставку одговора, рекао је Хамовић, „Вук оцртава а ширину језичког простора, коју је речнички обухватио, све полазећи од завичајног језгра“.

- Завичај нас заснива, а наше је разумевање света је језичко, као што писао један мудри Немац нашег доба са којим би се и Вук, јамачно, сагласио - истакао је Хамовић.

-Ми можемо да мислимо само на неком језику и управо је та завичајност нашег мишљења у језику дубока тајна чије решење језик захтева од мишљења. Ова се тајна и даље одгонета - коме је, уопште, до дубине и до тајна. Садашњу површност дубина не занима као ни језик, као израз наше личне и колективне дубине.

Хамовић каже да „када ослушнемо и кад се окренемо и ослушнемо око себе, видећемо да смо увелико заборавили да мислимо српски и на српском језику, у најосновнијем значењу, него мислимо туђом главом у унапред датим и задатим медијски и политички увезеним и потуреним одговорима“.

- Толико је то да губимо своје дубље човечанско својство-оцењује Хамовић. Јер, није својство језика само граматичко питање, него својство и својственост чини укупно предање пробрано искуство прошлости што га језик чува и посредује кроз културне симболе и садржаје једнога народа. Тако просејано искуство постаје поседовано језиком, а посебно поезијом као уметношћу речи, помаже нам да се разаберемо, да упознамо и одлучимо како даље у савременим пометњама, што се увелико и стратешко производе.