ГОТОВО до последњег даха, архитекта и урбаниста Бранислав Јовин (1935-2018), кога су у понедељак на Новом гробљу у вечност испратили рођаци, пријатељи, колеге и поштоваоци, борио се за то да Београд добије метро. Београдском подземном железницом почео је да се бави још пре 42 године, као руководилац пројекта "Метро Београд 1976 - Студија подобности метро-система" у Заводу за изградњу града, залажући се за "урбанистички преокрет", насупрот постојећем "аутомобилско-трамвајском урбанизму". Реализацију својих визија, нажалост, неће дочекати.

Изведена архитектонска баштина Бранислава Јовина, који је рођен у Оџацима код Сомбора, гимназију је завршио у Новом Саду, а Архитектонски факултет у Београду, велика је и значајна. Пројектовао је зграде Скупштине општине Нови Београд (са архитектом Стојаном Максимовићем) и Урбанистичког завода Београда и био ангажован у великом подухвату пројектовања ауто-пута кроз Београд.

Прочитајте још - Одлазак Марије Јовин

Његов опус чиниле су и пешачке зоне, прво у Кнез Михаиловој, а потом и у Нишу (са Синишом Темеринским и Маријом Јовин) и Зајечару. Пројектовао је неколико јавних чесама (Београд, Херцег Нови и Требиње), учествовао и добијао награде на многобројним конкурсима, био познат као непревазиђени цртач... Носилац је две Октобарске награде града Београда, награде дневног листа "Борба" и Велике награде за архитектуру.

Његова урна биће положена у Алеји заслужних грађана.


КРЕАТИВНИ ТАНДЕМ

СА супругом, чувеним архитектом Маријом Јовин, која је преминула у фебруару ове године, учествовао је на више архитектонско-урбанистичких конкурса, на којима су освојили прве награде. То су, између осталог, пројекат уређења простора око Музеја "25. мај" у Београду, уређење главног трга и пешачке зоне Ниша и Зајечара, уређење старог језгра Земуна и градског језгра Брчког.