ТОКОМ треће деценије 20. века у Београду су почела све више да ничу здања у стилу модерне, која је због великог броја зграда и њиховог квалитета прерасла у архитектонски покрет. На овај део нашег културног наслеђа подсетиће вечерас од 19 часова изложба "Модерна Београда - архитектонска баштина престонице", која ће бити отворена у Галерији Народне банке Србије на Славији. Аутори поставке су стручни сарадници Завода за заштиту споменика културе града Београда, а њеним отварањем ће у нашем главном граду отпочети "Дани европске баштине".

У време појаве модерне, између два светска рата, у српској архитектури развијало се више стилова, од закаснеле сецесије, арт декоа, преко српсковизантијског стила и фолклоризма, до владајућег академизма, као званичног државног стила. Модернистички покрет, који се убрзано ширио, донео је новине у облицима, формама, просторном концепту, материјалима, декоративности, конструкцији:


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
Живи дух Надежде Петровић

- У стамбеној и јавној архитектури преузео је примат, а до изражаја су дошле архитектонске концепције и идеје њених водећих протагониста Милана Злоковића, Бранислава Којића, Душана Бабића, Јана Дубовог, Николе Добровића, Драгише Брашована и других - пише у тексту који најављује изложбу.

САРАДЊА СА НАСЛЕДНИЦИМА ВИШЕ институција учествовало је у реализацији изложбе - Секретаријат за културу, Секретаријат за привреду, Установа културе "Пароброд", Народна банка Србије, Музеј науке и технике, Музеј ваздухопловства, Астрономска опсерваторија, Филмске новости, Архив Југославије, Југословенска кинотека. Успостављена је и сарадња са наследницима, носиоцима ауторских права, фондацијама, и приватним колекционарима, а посебно са Фондацијом Милана Злоковића која ради на очувању дела чувеног архитекте и оснивача модерне.

Данас, после више од осам деценија, дела ових архитеката препозната су као неизоставни део националне градитељске баштине, а велики број грађевина потврђује да је београдска модерна пратила уметничке токове највећих европских центара, али и изнедрила јединствена и аутентична остварења.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Ко то крије српски средњи век?

Замисао изложбе је да представи најзначајнија остварења међуратног београдског модернизма, а изабрани експонати су заштићени као културна добра или добра која уживају статус претходне заштите. У оквиру једног од сегмената поставке, објекти модерне су и просторно лоцирани на подручју града, реч је о мапи "Модерна архитектура Београда", коју је израдила Установа културе "Пароброд". На свечаном отварању изложбе говориће Горан Весић, заменик градоначелника, Данијела Ванушић, помоћник министра културе за заштиту културног наслеђа, Оливера Вучковић, в. д. директора Завода за заштиту споменика кулуре града Београда и архитекта др Љиљана Благојевић.