АКАДЕМИК Владета Јеротић упућивао је на хришћанску реч и хришћански начин живота и онда када то није било упутно, у времену комунизма, и зато је остало да се његова реч слуша и уважава у свакој прилици и после тога.

Када је испред њега постављена дилема: бити психотерапут у болници "Драгиша Мишовић" или професор пастирске психологије на Богословском факултету, изабрао је ово друго. Јеротић је био уверен да је овај предмет неопходан на теолошком факултету, што је и образлагао у својој књизи "Хришћанство и психолошки проблеми човека", али његови студенти се најчешће нису слагали са тим.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
ПЛЕМЕНИТИ УЧИТЕЉ СРПСКОГ НАРОДА (2): Органска одбојност према политици

- Иза релативно слабог занимања студената теологије за психологију, открио сам нешто што се односи, можда, и на етно-психологију нашег народа - објашњавао је Јеротић. - Иза привидног неинтересовања чини ми се да се крије страх младог човека од упознавања себе. Парадоксално, велико интересовање младих у Србији последњих 15-20 година за студирање управо психологије показатељ је, по моме мишљењу, конфузије идентитета младих људи данас и њиховог илузорног очекивања да им неко други покаже ко су, заправо, они.

Колико је својевремено био потребан својим пацијентима, толико га је његова шаролика и увек веома бројна публика до последњег предавања радо слушала на трибинама широм Србије. Тешко је дати једноставан и прецизан одговор шта је то професора Јеротића чинило тако омиљеним. Да ли је то његова смиреност, велика ерудиција, једноставност, скромност, топлина и нежност.

- Многи Европљани мисле да се може без традиције и религије градити "ново доба", као да Карл Јасперс, за мене велики филозоф у овом веку, није једном за све рекао: "Ко не зна да себи положи рачуна о три хиљаде година историје, остаје неук, у мраку и живи од дана до дана." Управо тако и живи највећи део света у Америци, нажалост и у Европи - говорио је Јеротић. - Што се тиче "новог доба" можда ће оно и доћи, али само са великим инквизитором и "златним телетом", односно новим идолопоклонством и једним центром моћи. Упозорење Мојсијевих таблица од пре више од три хиљаде година да не градимо себи идоле и њима се клањамо остало је да у пуној мери важи и данас.

У САНУ КАО ПИСАЦ НЕОБИЧНО је да академик Владета Јеротић никада није био професор на Медицинском, већ на Богословском факултету, мада је завршио медицину и специјализирао неуропсихијатрију и психотерапију, а да је члан Српске академије наука и уметности постао као - писац!

Академик је често упозоравао да ако занемаримо хришћанску традицију на рачун науке и технологије у очекивању "новог доба" у коме ће компјутери и роботи да замене рад, равнодушност према религији оставиће празнину и провалију у душама људи, која мора бити нечим испуњена - најчешће алкохолом и дрогом.

- Истински верник би требало најпре да буде моралан човек - говорио је Јеротић.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
ПЛЕМЕНИТИ УЧИТЕЉ СРПСКОГ НАРОДА (1): У свакоме је видео добро

- Има моралних атеиста, али тај број није велики. А да ли би требало религиозни људи да буду морални? Ваљда би требало. Један од великих европских филозофа Серен Кјеркегор писао је и говорио да је хришћанин нешто ређе од генија и да постоји увек само један хришћанин, то је био Исус Христос. Мислим да је Кјеркегор ипак претерао. Али, нико није до краја хришћанин, па ни истински хришћанин.

(Сутра: Речима ширио љубав)