АРХЕОЛОШКИ споменици Дунавског лимеса, границе Римског царства у српском Подунављу, постаће од 2021. део светске културне баштине под заштитом Унеска, потврђено је у Археолошком институту. Тиме ће Србија бити укључена у транснационални пројекат "Границе Римског царства", чији је циљ заштита и презентовање археолошког наслеђа целог лимеса светске империје, у Европи, Африци и на Блиском истоку.

- Дунавски лимес простире се на територији осам држава, а упис на листу Унеска обавиће се у две фазе. Локалитети Немачке, Аустрије, Словачке и Мађарске ући ће на листу 2019, а из Србије, Хрватске, Бугарске и Румунија 2021. године - каже проф. др Миомир Кораћ, директор Археолошког института и руководилац археолошког пројекта "Виминацијум".

Прочитајте још - Ројтерс о археолошким открићима у Виминацијуму (ФОТО/ВИДЕО)

То значи да ће се педесетак археолошких локалитета у српском Подунављу наћи на листи светске културне баштине, укључујући и оне који су потопљени приликом изградње хидроцентрала у Ђердапској клисури.

На тај начин биће уклоњена опасност да они буду уништени ископавањима шљунка или изградњом пристана и сличних објеката.

ПРЕСТИЖ И ОБАВЕЗА

Уврштавањем Дунавског лимеса на Унескову листу Србија много добија кад је реч о цивилизацијском престижу, јер постајемо део вечног Римског царства, наравно у културном смислу. Практична корист прво ће се осетити на пољу туризма. Наравно, оваква част доноси и обавезу да чувамо и одржавамо своју баштину боље него до сад - каже др Кораћ.