МИ не поседујемо страх, ми то јесмо. Сваки страх је страх од смрти и ништавила. Човек не може да победи страх, већ само да га читавог живота побеђује. Није јасно зашто неко одлази са двадесет, а неко кад уђе у дубоку старост, питао се академик Владета Јеротић (1924-2018) у последњем интервјуу “Новостима”.

Њему је дато времена да много тога каже. И рекао је. У уторак је у Београду, после краће болести, отишао тихо и достојанствено, иако је до последњег часа био присутан у јавном животу. Неустрашиво је газио године, урезујући из дана у дан нове мисли, поруке и поуке.

Упућивао је на хришћанску реч и хришћански начин живота онда када то није било упутно, у времену комунизма, и зато је остало да се његова реч слуша и уважава у свакој прилици и после тога. Јеротић ће бити сахрањен у четвртак у 14 часова на београдском Новом гробљу у породичној гробници. Пре тога ће бити служено опело у Цркви Светог Николе.


Прочитајте још: Владета Јеротић: Наћи начин да нас не поједу велики

- Био је једна од најзначајнијих просветитељских фигура у нашој историји - каже новинар Александар Гајшек, коме је Јеротић био један од најчешћих и најдражих гостију у емисији “Агапе”. - Преко пола века је мисионарио и просвећивао и просветљивао један диван народ, српски народ. Чинио је то без икаквог интереса, новац од продаје књига је прослеђивао својој задужбини, оно што је добијао од САНУ користио је да помаже угроженима, а живео је од своје пензије. Бити у његовој близини и бити његов сарадник за мене је био благослов. Свака његова изговорена реч била је вредна, а многи су говорили да им је променила живот набоље.



Прочитајте још:ТУГА ЗБОГ СМРТИ АКАДЕМИКА: Наш професор Јеротић био велики пријатељ цркве


Јеротић је био веома популаран, где год је гостовао сале су биле препуне. Многи су популарност овог психијатра и књижевника окарактерисали као невероватну, јер је говорио о врло озбиљним и нимало лаким темама. Очигледно је да је Јеротић био највећа савремена звезда српске науке.

- Кад улази Јеротић као да улази светац или не дај боже естрадна звезда - приметио је његов колега Жарко Требјешанин, на једној од последњих промоција Јеротићеве књиге.

Академик Јеротић је специјализовао неуропсихијатрију и психотерапију у Швајцарској, Немачкој и Француској. Радио је у КБЦ “Драгиша Мишовић”, предавао је на Медицинском и Теолошком факултету, неколико месеци је провео на Јунговом институту у Цириху. Створио је обимно и сложено дело из области психоанализе, психотерапије, филозофије, религије и књижевности за које је добио највећа признања, између осталих, и Орден Светог Саве првог степена. Био је члан Удружења књижевника Србије, Медицинске академије и САНУ. Написао је 32 књиге.

- Утицај Владете Јеротића на српску јавност већ деценијама је био огроман - каже проф. др Ирена Арсић, уредница његових књига. - Било га је тешко пратити, због ширине мисли, па посао за многобројне истраживаче тек предстоји.

Патријарх Павле одликовао га Орденом Светог Саве првог степена Фото Документација "Борбе"

Ирена Арсић подсећа да је Јеротић као један од ретких брижних Срба, још за живота основао своју задужбину. Њој је завештао своје највеће благо - своја дела.

- Управо читам његове последње рукописе - открива саговорница. - Мислим да су то његови најбољи радови, иако их је писао у 94. и 95. години. Просто је невероватно како му је мисао и у тим годинама била свежа и јака. Те књиге, као и његове дневничке забелешке, писма и друга рукописна грађа, коју је завештао да се објави после његове смрти, ускоро ће се наћи пред читаоцима. Тужно је што је Јеротић отишао, али је лепо што ће се његово дело тек читати и тумачити.

Обичан свет Јеротића је уважавао, али су га и колеге психијатри, академици и други интелектуалци стављали у сам врх. Није чезнуо за тим, није чезнуо ни за похвалама, није маштао о неким материјалним вредностима, већ је бескрајно развијао како свој ум, тако и своју доброту и љубав.

- Био је изузетан феномен у нашој култури - сматра Требјешанин. - Његова толеранција и благост, способност да заиста чује и саслуша људе који другачије мисле, са којима се не слаже били су важна лекција културе дијалога. Имао је високу националну свест, која никад није прелазила у национализам. Напротив. Знао је у времену екстремног национализма да каже благу реч и да га ублажи. До последњег дана сачувао је дечју и ренесансну радозналост. Неговао је опште духовне вредности и тиме оставио највећу задужбину.

Осим по богатој биографији, памтићемо га по скромности и једноставности, дубоким мислима, и начелима којих се и сам придржавао. А, у истом интервјуу за “Новости” открио је која је мисао њега посебно “изазвала”:

- Хераклит је рекао: “Људе кад умру очекује нешто што нису слутили, нити знали.”

Поклоници Јеротићеве мисли, међутим, немају дилему. Међу небројаним порукама су написали и: “Чекајте нас тамо негде, јер тамо је већ много лепше само због Вас! Нек’ Вас анђели чувају и пазе!”

фото В.Данилов

На фејсбук-налогу Задужбине Владете Јеротића, где је први пут објављена вест о смрти великог мислиоца, током целог дана реаговали су поштоваоци његовог дела: “Постоје људи који никада не умиру. Они који су нас својим делима задужили”; “Мало је један живот за њега, почивај у миру добри човече”; “Мало је рећи да је отишао великан”; “Диван човек. Мудар и племенит”, “Велики човек, понос нашег народа живеће заувек у свести”...

О ИСТОРИЈИ СРБИЈЕ

- СРБИ страдају више него други народи, јер је Србија географски на лошем месту. Стално мора да балансира између Истока и Запада - говорио нам је Јеротић. - Зато се не могу прехвалити деспот Стефан Лазаревић и Ђурађ Бранковић. У најгорим временима овде на Балкану, знали су да нађу равнотежу. Били су турски вазали, али је у Србији постојала нека аутономија. Жао ми је што Ђурађ Бранковић није канонизован. Историјски извори говоре да је плакао седам дана кад је пао Цариград. Унапред је знао да ће пасти и Србија. Није хтео да једе. Само је плакао. Такви људи су ретки. Притом, Србија није велика. Познато је да већа риба гута мању, али не може све да их поједе. Морамо пронаћи начин како да нас не поједу велики.

НЕИЗБРИСИВ ТРАГ

ПРЕМИЈЕРКА Ана Брнабић је у телеграму саучешћа САНУ навела да је одлазак Јеротића тужна вест за целокупну академску заједницу Србије и да је он својим преданим, дугогодишњим радом оставио неизбрисив траг у медицини, књижевности и науци, тако да ће кроз његово духовно наслеђе са нама живети вечно. Саучешћа породици и Академији упутили су и министар културе Владан Вукосављевић, градоначелник Београда Зоран Радојичић и председник Републике Српске Милорад Додик.

СИН РАТНИКА

МАЛО је познато да је отац Владете Јеротића, Момчило, учесник у Великом рату, један од бораца који је отворио врата слободе, на Солунском фронту. О томе је писао у својим дневничким белешкама, које су прошле године објављене захваљујући његовом сину.