ПИСАЦ и управник Народне библиотеке Србије Ласло Блашковић на конференцији за новинаре у Министарству културе пре два дана је изјавио да су му кад је дошао у библиотеку рекли "да тамо постоји између четири и 17 милиона књига"! Да ли је могуће, упитали су се сви присутни, да запослени у Библиотеци не знају имају ли или немају, чак, 13 милиона књига?!

- Ревизија књижног фонда никад није рађена, иако је обавеза да се ради сваких десет година - објаснио је Блашковић. - Почели смо с тим пре две године интензивно.

Да ли су сви послератни управници (Душан Милачић, Чедомир Миндеровић, Милорад Панић-Суреп, Светислав Ђурић, Владимир Стевановић, Васо Милинчевић, Милан Милутиновић, Миломир Петровић, Сретен Угричић, Дејан Ристић, Светлана Јанчић) дозволили да се књижни фонд процењује одока, са могућом грешком од невероватних 13 милиона примерака и да ли је "пописивачка историја Народне библиотеке" почела баш од Блашковића?

Последња ревизија националног фонда почела је 1. септембра 2012. и то након вишемесечних припрема које су обухватиле израду стручних упутстава за њено спровођење, формирање тимова и обезбеђивање финансијских средстава. То се недвосмислено види у Извештају о раду НБС за ту годину, који се, као и сви годишњи извештаји, налази на сајту ове институције и доступан је јавности. Тадашњи управник Библиотеке, историчар Дејан Ристић, изјавио је да је после паузе од 23 године започета ревизија фонда која ће трајати више година.

ПРОЧИТАЈТЕ И:Кинески издавачи заинтересовани за српску књижевност

До краја 2012. завршена је ревизија два најзначајнија фонда - средњовековних рукописа о којима се стара Одељење за археографију и некњижне грађе за коју је задужено Одељење посебних фондова. Започета је и ревизија конвенционалног дела фонда.

Ревизија националног фонда у Библиотеци настављена је и 2013, али је то касније обустављено. Из извештаја о раду се види да књиге нису пописиване током 2015, када је Блашковић (15. 1. 2015) већ руководио овом институцијом. Ревизија је настављена тек 2016, када је Државна ревизорска институција (ДРИ) уочила то кршење закона и издала налог да се са тим опет крене.

- Библиотека нема потпун и тачан инвентар библиотечко-информационе грађе и извора - написао је државни ревизор. - Није утврдила стварно бројчано и физичко стање, власништво, правну заштиту и актуелност библиотечких фондова, односно није извршила редовну ревизију, која се обавља континуирано најмање једном у деценији и обухвата целокупни библиотечки фонд. У 2015. години није извршила ревизију десет одсто фонда, што није у складу са законом. Библиотека није пописала и у пословним књигама евидентирала најмање 199 уметничких дела.

И у извештају ДРИ потврђено је да Библиотека спроводи ревизију континуирано од 2012, у складу са могућностима, имајући у виду велики обим фонда. У овом документу се, такође, наводи да су неке ревизије рађене и 1972, после усељења у зграду на Светосавском платоу, а онда 1988. године.


У ДРУГУ БИБЛИОТЕКУ БЕЗ НАКНАДЕ

ТРИ установе културе прихватиле су иницијативу Министарства културе и информисања да чланови Народне бибилиотеке Србије могу користити њихове услуге док национална установа не почне са радом. Уз важећу чланску карту и без накнаде, чланови Народне бибилиотеке Србије могу користити читаонице и фондове Универзитетске библиотеке "Светозар Марковић", Библиотеке града Београда и Архива Југославије.

- Тиме ће грађанима и студентима бити доступна адекватна замена за услуге које су користили у националној библиотеци - пише у саопштењу Министарства културе.