НА данашњи дан пре 76 година, у раним јутарњим сатима, на Велику Госпојину, патрола усташке рације дошла је по Саву Шумановића. Велики сликар, коме је тада било тек 46 година, замолио их је да се спреми, окупа. Узео је нешто ствари, пољубио руку мајци Персиди и са још 142 Шиђана (125 мушкараца, 13 жена и четворо деце) кренуо на губилиште. Сви су окрутно мучени, а њих 121, возом је пребачено у Сремску Митровицу, где су 29. и 30. августа - стрељани. У та два дана, из читавог Срема ту је погубљено 6.000 душа, углавном Срба, али и Јевреја и Рома.

На дан Савине смрти, Галерија “Сава Шумановић” из Шида ће у четвртак у Модерној галерији Центра за културу Лазаревац, представити гостујућу изложбу са делима из последње декаде стваралаштва великана наше ликовне уметности. Ауторка поставке “Последња деценија Саве Шумановића”, која обухвата период од 1931. до 1942. године, је Весна Буројевић.

- Последња деценија у стваралаштву Саве Шумановића представља једну заокружену целину која је почивала на веома чврстим основама - пише Буројевићева у тексту који прати изложбу. - То су пре свега таленат и образовање уметника, затим искуство Париза које се истовремено односи на богатство традиције која се чува у музејима и снагу интернационалне атмосфере која је владала у уметничким круговима. Такође је немерљив утицај на уметников рад имало непосредно окружење. Изванредни услови за рад које је обезбедила породица, подразумевали су простор, финансијску подршку, ослобађање од других обавеза, имао је на располагању кочијаша, рибача боја...

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Савина писма Растку

Пресудан утицај на расположење за рад, на Шумановића је, сматра ауторка изложбе, имала лепота обронака Фрушке горе, па се уметник храбро упустио у савладавање нових мотива, новог колорита и непознатог светла:

- Та смелост да непрекидно истражује, гради стилске комбинације са раније усвојеним искуствима била је његова аутентична потреба на путу до великог циља, стварања јединства стила, оног по коме ће бити препознатљив - закључује Весна Буројевић.

СВЕТЛО СРЕМА


Сава Шумановић и његово дело

ТАЈ шидски крај је најсликовитији крај и мени најлепши (после њега околина Париза) - записао је Шумановић у каталогу његове последње изложбе одржане на Новом универзитету у Београду, 1939. године. - Тај крај, његово сунце и светло учинили су, да ћете моје слике наћи опет ведрим и јасним тоновима сликане, као оне што су биле на изложби 1928. у Београду, а које су биле светло Срема однесено у Париски пејзаж, а сада је све то само примењено на овај крај који је уистину такав.