ТРАГЕДИЈА у Народној библиотеци Србије, која је у неповрат однела два живота, Дарка Шушкала (50), директора фирме "Емпекс", и његовог радника Лазара Благојевића (25) приликом испитивања система за гашење пожара, била би избегнута да се одговорније приступило решавању проблема са инсталацијама, на који су стручњаци указивали пре готово шест година. "Вечерње новости" прве су објавиле мишљења стручњака и указивале на постојање озбиљних безбедносних пропуста приликом последње реконструкције зграде која је из буџета однела четири милиона и три стотине хиљада евра!

За пет година колико је трајала реконструкција, обновљен је кориснички, најмање битан део, док је "срце" зграде остало нетакнуто. Од 24.000 квадрата реконструисано је свега 6.000, а застарео и дотрајао противпожарни систем, уграђен 1976. године, није до дана данашњег замењен. Објекат чак после реконструкције, како сазнајемо, до данас није добио дозволу о безбедности службе за противпожарну заштиту. Обнова је званично завршена 12. септембра 2011, када је Библиотека поново отворена, а директор је био Сретен Угричић.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
ДАН ПОСЛЕ СТРАВИЧНЕ НЕСРЕЋЕ У НАРОДНОЈ БИБЛИОТЕЦИ: Отров испарио, одговорност још у ваздуху

Уместо нових инсталационих система, Библиотека је тада добила модерне кафиће, столице од пуног дрвета тешке по четрдесет килограма, а плаћене по неколико хиљада евра, специјалне подне покриваче од најмодернијих влакана који упијају звукове... Драгоцене књиге остале су да "чаме" у неусловним депоима, док је почасно место, у безбедној хладовини, са десне стране улаза у храм књиге, добила слика направљена од исечених и скуваних томова националне библиографије, плаћена чак 10.000 евра. За разлику од ње, дела Шумановића, Лубарде, Омчикуса, Цуце Сокић... из богате колекције Библиотеке, "кувала" су се на врућини заједно са књигама и запосленима.

МИНИСТРИ НОВАЦ за реконструкцију Народне библиотеке Србије обезбеђен је у тренутку док је министар културе био Драган Којадиновић. Обнова је почела у време министровања Војислава Брајовића, одвијала се током мандата Небојше Брадића, а завршена када је на челу ресорног министарства био Предраг Марковић. Све време директор Народне библиотеке био је Сретен Угричић.

- Када сам изабран за министра културе, прва институција коју сам обишао била је управо Библиотека - каже за "Новости" Братислав Петковић. - Био сам запрепашћен када сам видео да у археографској збирци нема чак ни противпожарног апарата. Знао сам шта ваља чинити. Купили смо нове полице и средили збирку у којој се чувају наши најдрагоценији рукописи. Када сам видео како се опходе према "Мирослављевом јеванђељу", вратио сам га у Народни муеј.

Петковић се пита и да ли морају да се догоде трагедије да би се сви дозвали памети, указујући да је "ово што се у петак догодило страшно упозорење". Он сматра да би садашњи управник Библиотеке Ласло Блашковић требало да поднесе оставку, јер је то најмање што би морао да учини.

Да је стање у Библиотеци алармантно, што се тиче безбедности књига, особља и корисника, указивали су и запослени, сведочи Мирослав Тасић, некадашњи државни секретар Министарства културе.


- Када сам својевремено обилазао Библиотеку речено ми је да инсталације не раде - каже за наш лист Тасић. - Противпожарни апарати су били ван функције, а читав књижни фонд без овлаживача. Тада је било опасно рећи то наглас. Ангажовали смо се колико смо могли, а шта је урађено кад смо отишли из министарства заиста не знам. Сретен Угричић је дао огроман новац за неудобне и кабасте столице и столове, као да је то био приоритет. Разбациван је новац на све и свашта, осим на оно што је било важно.

Депо библиотеке 2012, непуну годину после реконструкције, изгледао је овако / Фото В. Данилов


Иначе, бивши управник Народне библиотеке Угричић већ неко време живи у Швајцарској. На челу ове установе био је пуних 12 година. Последњи пут када смо разговарали са њим, на наше питање зашто нису реконструисани депои и уведен противпожарни систем, одговорио је "да је пројектом била предвиђена само обнова корисничког дела, а да би одговор на то питање требало да дају запослени у библиотеци"?!


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: УЖАС У БЕОГРАДУ: Лазара и Дарка "покосио" гас (ФОТО+ВИДЕО)


У ДЕПОИМА ТОПЛИЈЕ НЕГО НАПОЉУ

- ПО свим правилима противпожарне безбедности, ово је незамисливо - упозоравао је Љубомир Бранковић, руководилац сектора за чување и приступ фондовима недуго после реконструкције. - У депоима је топлије него напољу. Депо, у коме се чувају старе и ретке књиге из 16. века је у функционалном, али не и у физичком стању какво би требало да буде.

Стручњаци специјализоване лабораторије за хемијске анализе дежурали су у Библиотеци минулог викенда


ЧИЊЕНИЦЕ

ПОВОД за реконструкцију Народне библиотеке, али и Народног музеја, Музеја савремене уметности и још неколико значајних националних институција, био је инцидент из 2004. Тада је током реконструкције Светосавског платоа вода продрла у депо. Ни тај депо није обновљен током велике реконструкције, већ је само, како тврде запослени, "закрпљен"