УКУС једне епохе, готово чулно, може се осетити са страница књиге "Белешке из Монеове кухиње" (издање "Службени гласник") ауторке Клер Жоај, која је до сада објавила многе књиге посвећене великом сликару. Овог пута, из архива и уз савете Жан-Мари Тулгуа, последњег Монеовог унука, пише о "гастрономској свакодневици" славног импресионисте.

Клод Моне (1840-1926) створио је свој свет и раскошан врт у Живернију, где се преселио 1883. године са супругом Алисом и осморо деце. Ту је сањао да наслика немогуће, "воду са травом која се таласа у дубини", а његово умеће да ухвати неухватљиво унело је револуцију у уметност сликања, због чега га је Едуар Мане назвао "Рафаелом воде". Посебан рафинман Клод Моне показао је и у другим областима живота. Кућа у Живернију била је место окупљања бројних уметника и пријатеља - Клемансо, Реноар и Сезан често су долазили код Монеових на ручак. Трудио се да им понуди јела најбољег квалитета, о чему сведоче његове свеске са рецептима. Уосталом, и сликарева мајка је у Авру радо окупљала госте око трпезе и певала им после вечере, што је била једна од најлепших уметникових успомена из детињства. Занимљиво је да Моне никада сам ништа није спремао, нити је давао називе својим специјалитетима: задовољавао се тиме да рецепте других спроводи до савршенства. Са супругом Алисом Ошеде пажљиво је осмислио "уметност једноставног живљења у провинцији", трошећи новац "на ствари које се не виде, с природном једноставношћу и буржоаском бригом да се не показују".


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
Драгоцена доброта Африке

Инспирација: Колачи на платну

Гости су радо позивани за сто, мада, како пише Клер Жоај, већина посетилаца била је више заинтересована за Монеово сликарство и његов начин осмишљавања раскошног врта. Показало се, наиме, да велики број људи воли село, али највише с прозора дневне собе, терасе хотела или из аутомобила... Ручак у пола дванаест био је тренутак "добродошлог опуштања" који сви поштују, јер су гости долазили само на дневни обед. На вечеру нису позивани, славни сликар увек је одлазио на спавање у пола десет да би следећег јутра био крепак. У једном од писама чак наглашава као посебну жртву што је морао да направи преседан када је његов пријатељ, песник Морис Ролина певао у цркви у Фреселину, и због тога те вечери јео тек у десет увече.

У књизи се налазе готово две стотине омиљених Монеових рецепата и бележака, старе породичне фотографије, као и фотографије реконстрисане породичне атмосфере и различитих јела (аутор фотограф Жан-Бернар Ноден), уз предговор чувеног кулинара Жоела Робишона. Све рецепте прилагодио је нашем добу, чиме је учинио приступачнијом припрему савременом читаоцу. Игром случаја, Робишон (званично проглашен куваром 20. века) преминуо је пре три дана у Паризу у 73. години - имао је двадесетак ресторана на три континента и чак тридесет једну Мишленову звездицу.

Чувена слика "Доручак на трави у Шајију" / Фото Жан-Бернар Ноден


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
Судбина Рома у Великом рату

СЛИКАРСКИ МОТИВИ

НЕ само у приватном животу, храна и амбијент обеда били су и мотиви славног уметника. Између осталих, насликао је радове "Ручак на трави", "Мртва природа са дињом", "Корпа с грожђем", "Доручак", "Ручак", "Доручак на трави у Шајију", "Колачи"...




Књига сликаревих рецепата