Компромитовани Доситеј

Током свог првог обраћања јавности у својству министра културе нове италијанске коалиционе владе, члан популистичког Покрета пет звезда Роберто Бонасоли најавио је укидање бонуса од пет стотина евра, који су претходних година сви млади Италијани добијали од државе као својеврсни рођендански поклон за пунолетство. Реч је о електронском ваучеру који сваки тамошњи осамнаестогодишњак може да потроши на куповину књига и компакт-дискова, одлазак у позориште, оперу, биоскоп, или на концерт класичне музике.

Новоизабрани министар жели да две стотине милиона евра који су у државном буџету намењени овогодишњем "бонусу за културу" потроши на, по њему, паметније ствари. "Нека млади своју глад за културом задовоље тако што ће се одрећи куповине нових патика", рекао је Бонасоли и тако нас подсетио на наводне речи Марије Антоанете, која је гладним Французима поручила да, ако немају хлеба, треба да једу колаче. Али, док аутентичност ових потоњих речи француске краљице никада није потврђена, Бонасоли не само да је младим Италијанима препоручио да у књижаре и позоришта одлазе босоноги, већ их је оптужио да су током културних догађаја којима су присуствовали државни новац трошили на конзумирање алкохола!

И док је масовним потписивањем петиције којом се од министра захтева да одустане од укидања "бонуса за културу" италијанска јавност здушно стала у одбрану права младих на образовање, ми смо осули дрвље и камење на наше осмаке, који приликом полагања мале матуре махом нису умели да кажу шта значи реч компромитовати, нити да на слици препознају Доситеја Обрадовића.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: СПЕКТАКЛ НА ТРГУ РЕПУБЛИКЕ: После 15 година свечано отворен Народни музеј у Београду

Из онога што се ових дана могло прочитати и видети у домаћим медијима и на друштвеним мрежама, испада како су се "мали" матуранти домаћој јавности више замерили чак и од немачког фудбалског судије Феликса Бриха, који је на транспарентно пристрасан начин делио правду на фудбалској утакмици између репрезентација Србије и Швајцарске. Цела једна генерација младих људи изложена је салвама увреда и подвргнута жестоком подсмеху и чини се да овде никога не би изненадило потписивање петиције којом би, рецимо, од надлежних било захтевано да ове године нико не буде уписан у средњу школу, већ да сви осмаци понављају разред док не науче значење појединих страних речи и израза и како је изгледао велики српски просветитељ!

А ако нам је Брихово очекивано пристрасно суђење добро дошло у тражењу изговора за још један тешки пораз наших фудбалера, најновије испитно посртање наших ђака још једном није покренуло иоле озбиљнију и аргументовану расправу о томе ко је заиста одговоран за овакво компромитовање Доситеја.

Јер, као што судија Брих није наложио нашим фудбалерима да се одмах по постигнутом голу определе за одбрану свога гола, тако осмаци нису могли да знају одговор на питања која им до завршног испита нико никада није ни поставио. Ту негде је и суштинска разлика између наших репрезентативаца и наших осмака, јер су за постигнуте резултате на Светском првенству одговорни искључиво фудбалери, док би за учинак ђака на малој матури и свим другим сличним испитима требало да буде одговоран образовни систем, или, још тачније, државни апарат који је тај систем осмислио и који га спроводи у дело.

И док је фудбалска игра "најважнија споредна ствар на свету", образовање и образовни систем у једној земљи никако не би смели да буду споредни, а још мање налик игри, већ би требало да почивају на чврстим основама, за чије би постављање морале да одговарају најзначајније културне и научне институције. Резултати овогодишње мале матуре у Србији управо указују на све лошије стање темеља нашег образовног система и не компромитују оне који нису умели да препознају лик Доситеја Обрадовића, него целокупни образовни систем који ђацима за осам година школовања није успео да прикаже писца "Живота и прикљученија" тако да они за цео живот запамте не само његов лик, него и све оно што је учинио за српску културу, које без њега, у овом облику, данас не би ни било!

Јер, обрни-окрени, суштина проблема проистеклих из фудбалске утакмице и прикљученија Србија - Швајцарска и погрешних одговора ђака на малој матури не лежи и у нашем односу према култури, већ у односу државе према нама. А ако се ток једне утакмице најбоље може изразити њеним крајњим резултатом, онда се однос државе према духовним потребама сопственог народа најбоље илуструје висином буџета за културу.

И као што знамо да су високи државни званичници нашим фудбалерима обећали награду од десет милиона евра ако којим случајем постану прваци света, знамо и да износ средстава намењених култури већ дуго не прелази један посто од укупног годишњег државног буџета. Али, ако ипак можемо да претпоставимо да Србија овога лета неће постати првак света у фудбалу, чини се да још увек нисмо у стању да у потпуности сагледамо сву штету коју сами себи наносимо толико штедећи на култури. А да би се оправдало ово перманентно инсистирање на ускраћивању средстава неопходних за несметан рад културних институција и функционисање културне сцене, све чешће и гласније се компромитују управо они који су ту културу и стварали.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Сва лица Коко Шанел

И зато никога не би требало да изненади ако за главног кривца за срамоту на малој матури ријалитизовано јавно мњење не прогласи управо сиротог Доситеја, баш као што је судија Брих недозвољени старт двојице фудбалера Швајцарске у њиховом казненом простору над нашим Митровићем окарактерисао као фаул у нападу.

У тренутку када настаје овај текст још се не зна како ће се завршити наша утакмица са Бразилом, али се зна да су од синоћ поново отворена врата Народног музеја. И зато, хајде да се надамо како ће нам и овај догађај помоћи да напослетку компромитујемо само компромитовање и оне који га производе.

Последња вест из Италије гласи да је министар културе, након силног притиска тамошње јавности, ипак одустао од намере да укине "културни бонус".