ПРОШЛО је тачно 17 година откако је позната пијанисткиња и композиторка Марина Арсенијевић последњи пут била у родној Србији. Из Америке, у којој живи и ради, дошла је прошле недеље специјалним поводом: Министарство спољних послова уручило јој је највише дипломатско признање “Витез светосавског пацифизма” за промоцију и очување српског културног идентитета.

- Осећам се веома почаствовано и срећно, као да се затворио један круг. Драго ми је што је МСП са начелником Одељења за дијаспору, амбасадорком Љиљаном Никшић, схватио да “витезове”, који су промовисали српску културу, традицију и историју, без државне помоћи, треба наградити - каже, за “Новости”, Марина Арсенијевић.

Због доласка у Београд отказала је заказане наступе, укључујући и онај за велики амерички празник Memorial Day.

- Агенту сам објаснила да морам да откажем, јер ми моја земља даје “Витеза”. Американци поштују то што нисте изгубили себе, што чувате своје порекло - објашњава Марина.

Пре четири године у САД је добила велику државну награду - Ellis Island медаљу части, која управо слави имигранте успешне у својој професији, хуманитарном раду, али и везама са домовином.

- Никада нисам заиста напустила Србију, јер сам увек имала музику са собом. Први концерт по доласку у Америку је био My Balcan Soul у Карнеги холу, други је опет имао мотиве балканске музике у мом аранжману.

Прочитајте још - “Ајде, Јано” воле и на Вест Поинту

Каријеру у Америци градила је управо на комбиновању етно-музике свог краја са мелодијама из целог света. Већ десет година сарађује са чувеним оркестром војне академије “Вест поинт”. Снимак концерта са оркестром и Хором кадета који се емитује на америчкој државној телевизији Пи-Би-Ес био је номинован за награду Еми и до сада га је видело више од 180 милиона људи. Наша пијанисткиња са овом телевизијом има уговор до краја 2019. године.

- Као уметник, ви не припадате никоме, изван сте сваке политике. Нико не може да ми узме одакле сам дошла, песме и мелодије уз које сам одрастала. Ако те мелодије могу да представим свету и да они то разумеју, онда је то дипломатија - објашњава Марина.

У плану је њен заједнички пројекат са Министарством спољних послова - “У част Вудроа Вилсона и Михајла Пупина”.

- Овог лета, 28. јула, навршиће се тачно сто година откако се на Белој кући вијорила српска застава, по наредби тадашњег председника Америке Вудроа Вилсона, а у част српских жртава у Првом светском рату. Заједно са МСП планирамо да, тог дана, у Вашингтону организујемо један скуп на којем ћемо подсетити на савезништво Србије и Америке, у оба рата. Идеја је да кроз културу, музику и учешће два “витеза” која су успела у западној цивилизацији - Роксанде Илинчић и мене - подсете на савезништво наших двеју земаља.

Марина са супругом и родитељима,фото Д.Миловановић

Осим промоције балканске музике, Марина је у својим делима инспирацију нашла и у великом српском научнику Николи Тесли, коме је посветила “Теслино путовање”. Сада ради на новој композицији Tesla Rhapsody за клавир и оркестар, коју ће промовисати крајем ове године на турнеји са америчким симфонијским оркестрима.

Њено име наћи ће се ускоро и на Бродвеју, јер Марина компонује музику за комад “Милева Марић Ајнштајн”. Сценарио за овај мјузикл настао је на основу писама које су размењивали Милева и Алберт Ајнштајн, а посвећен је жени која није добила своје право место у историји.

- Ја сам већ завршила свој део посла и предала га продуцентима, али када радите са таквим конгломератом, датум премијере зависи од много чега - каже кроз смех Марина.

И док је Американци слушају и гледају на концертима или на ТВ-у, пред домаћом публиком последњи пут је наступила 2001. у Српском народном позоришту у Новом Саду, на чувеном провидном клавиру. Ову кратку посету Београду искористила је да се види са старим пријатељима, али и да супруга, угледног лекара Доналда Брона, први пут доведе у своју домовину. А да ли је договорен и неки будући концерт?

- Волела бих да српској публици представим све оно што сам радила до сада. Надам се да ће се то ускоро и десити - каже Марина Арсенијевић.


ПОНОСНА НА КОКОШКОВА

МЕЂУ своје пријатеље, Марина убраја и двоје познатих спортиста, Игора Кокошкова и Монику Селеш.

Са Кокошковим у Медисон сквер гардену

- Игор и ја смо у исто време дошли у Америку и постали као породица. Ја сам кума његовој деци и много сам поносна на успех који је остварио у Америци - објашњава Марина и додаје да је Монику Селеш упознала када је она дошла на њен концерт у Карнеги холу и да су после тога наставиле дружење. Њихове професије, додаје, имају много тога заједничког. - Спорт и музика имају исте именитеље, а то су дисциплина и посвећеност. После пораза не посустајте, него вас они терају да идете даље.


ПРИЈАТЕЉ С ПОРОДИЦОМ МАСК

ПОРОДИЦУ Маск Марина је упознала пре пет година. У то време промовисала је своје дело “Теслино путовање”, а Меј Маск, мајка чувеног визионара, инвеститора и првог човека “Тесла моторса” Илона Маска пожелела је да се упозна са “композиторком `Теслиног дневника`”.

Марина са Меј Маск

- Она је једна дивна дама која је, иако у позним годинама, изузетно тражени модел и најновије лице козметичког бренда Cover Girl. Постале смо веома блиске, а недавно сам са породицом Маск била и на прослави њеног 70. рођендана. Њен син Илон Маск је са својим електричним аутомобилима “тесла”, чији модела “тесла икс” и ја возим, допринео да се то име сада много помиње. Мада, нажалост, има и оних Американаца који мисле да је Илон - Тесла?!