Замислимо ситуацију да инвеститору буде дозвољена градња на најскупљем грађевинском земљишту, као што је на пример Београдска тврђава. У таквом случају, могло би да се догоди да на постојећу структуру Куле Небојше буде подигнут стаклени солитер. Екстремно нечувен случај била би надградња Храма Светог Саве “ексклузивним” стамбено-пословним садржајем. Иако су незамисливи, код нас је могуће пронаћи овакве примере.

Управо почиње изградња стамбено-пословног блока на структури некадашње управне зграде “Икарус” у новоброградској Грамшијевој улици. Иако су првобитно урбанисти наложили чување овог споменика културе, учесници на архитектонском конкурсу - професори Архитектонског факултета - предложили су изненађујуће решење у којем је предвиђено рушење овог архитектонског драгуља. Али инвеститор се оглушио о њихов предлог и пројекат поверио својој архитекти Ирени Виденов. Она је спојила неспојиво и на историјски споменик културе надградила модерно здање, упропастивши стару зграду архитектонски безвредном скаламеријом. Али овај пример није усамљен.

Постоје бројни случајеви градње објеката у просторима заштићених урбаних структура и архитектонских споменика културе. Напоменућу само неколико примера који показују наш немар према сопственој културној историји. Тржни центар у Рајићевој је разорио вредно историјско језгро центра Београда и уништио градски урбани амбијент. Градња подземне гараже на Студентском тргу уништиће археолошко налазиште на тој локацији. Непримерена градња трајно уништава амбијент Косанчићевог венца. У Улици кнеза Милоша, заштићене зграде некадашње амбасаде САД су срушене, као и вредна зграда Амбасаде Немачке, а на месту архитектонски вредне зграде савезног МУП-а данас се граде комерцијалне стамбене куле. Зграда Генералштаба чека рушење. На конкурсу за зграду Београдске филхармоније на заштићеној локацији Палате “Србија” победнички рад предлаже четири стамбене куле. Противно логици, на водоизворишту у Макишу предвиђена је изградња града невероватне површине. На најлепшим природним златиборским теренима гради се дивље. На највишој тачки Копаоника, Панчићевом врху, саграђена је вишеспратница противно здравом разуму и прописима. На споменику културе Голубачком граду ниче стаклена зграда. Црква Ваљевска Грачаница из 15. века потопљена је у вештачком језеру...

Судећи по великом броју примера уништавања вредног историјског и природног просторног наслеђа, тешко је рећи да се ради о усамљеним случајевима. Реч је о учесталој пракси, која се развила услед непостојања санкција за прекршиоце. Штавише, већ дуже време на делу је разарање великих размера где су преступници, мали или велики, једнако ослобађани одговорности и кривице кроз поступак легализације или прилагођавања урбанистичких планова пуким жељама инвеститора.