НАЧИН живота по сопственом моделу "урбаних номада", у којем је промена једина константа а посао само средство да би се путовало светом, сестре Бошкан, Мину и Дуњу, лансирао је у орбиту "звезда Боливуда". Рођене Новосађанке, одрасле у Петроварадину, Великој Плани... боравиле су на свим меридијанима, и у претходних седам-осам година, шетале по пистама светских модних центара на западу и истоку, уз водеће роле у филмовима највеће планетарне продукције. Примењујући њихову животну филозофију, не хају много за то. Оне су се склониле од велеградске буке и тренутно скрасиле у Белој Реци крај Брзећа на Копаонику.

Ту их је затекла лепа вест. Филм индијске продукције "Инк блот" (Мастило), психолошки трилер у којем Мина игра главну улогу, Српкињу Сару Петровић, номинован је међу 10 остварења на Међународном фестивалу у Раџастану.

- Реч је о утицајној смотри у земљи која са 1.200 филмова Боливуда годишње има највећу филмску продукцију на свету - каже Мина на почетку разговора за наш лист.

- На фестивалу је 100 филмова снимљених у САД и Европи као и у Индији, ушло у конкуренцију, тако да имамо разлога за задовољство. Продуценти су инсистирали да причам енглески са српским нагласком, да буде очигледно одакле сам.

С друге стране, снимање у Индији филма "Голден момент" (Златни тренутак), у којем млађа сестра Дуња игра водећу ролу спортисткиње у "рок клајмбингу" (слободном пењању), а за који су сараднице на сценарију биле Мина и њихова мајка Весна, прекинуто је.

- Почело је у Мумбају, прошлог пролећа, најпре дуготрајним припремама посебно због слободног пењања с циљем да наставимо снимање на Хималајима - прича Дуња.

ПРОЧИТАЈТЕ И:Nesebični čuvari kulture

- Међутим, крајем јесени, због монсуна, све је застало. У то време нам се отац разболео и када смо сазнале, вратиле смо се у Србију и настаниле у Белој Реци која има посебну ружу ветрова. Сада преговарамо са продуцентима да снимање наставимо на Копаонику, што је, сматрам, изводљиво. Јер, и овде су стене сјајне за пењање, а ја сам у филму такође Српкиња која је из Србије дошла на Хималаје да се такмичи у новој спортској дисциплини.

УСПЕХ Дуња Бошкан

У миру и тишини Беле Реке, младе уметнице уз мајку Весну и њиховог пса Теа, потпуно су се одомаћиле обављајући сеоске, свакодневне послове у кући и дворишту, од чишћења снега, припремања ручка, кафенисања с комшијама... Такође, веома су вредне и на пословном плану, с обзиром на то да се заједно припремају за нове изазове.

- Овде, наравно, можемо јасније да видимо докле смо стигле и где ћемо даље. У стапању с природом стичемо додатну енергију, ближе извору инспирације, креативности. Веома смо младе, истина је, али искуства која смо стекле од Милана, Париза, Њујорка, Истанбула, Пекинга, Хонгконга... па до Мумбаја и Бангладеша, научила су нас да у неком моменту успоримо, да нас машина не повуче - каже Дуња, коју је од детињства привлачила уметност, посебно фото-апарат али и спорт, тренинзи одбојке, кошарке, рукомета као и фолклор и глума у аматерском позоришту.

Са своје стране, Мина, која се такође као девојчица бавила спортом и наступима у културно-уметничком друштву, али и учешћем у школском театру, желела је да буде дипломата.

ПРОЧИТАЈТЕ И: Nemanja Radulović - Čarobni zvuk i među oblacima

- Због сестре Дуње, која одувек воли да се слика и ништа јој није напорно, преоријентисала сам се. Имала сам, да кажем, мало ниподиштавајући став према моделингу и глуми. Међутим, то сам схватила као посао који је средство да откријем још гомилу ствари у животу, као изазов и ширење нових видика. Води нас жеља да искусимо свакодневни живот на било ком географском подељку. Нисмо у зони комфора већ су нам пратиоци стални изазови и игра по литици. Себе бих одредила као девојку која жели много тога да види и сазна а посао којим се бавим ми то омогућује - казује Мина.

ЛЕПОТА Мина Бошкан

Сестре Бошкан, које имају апсолутну подршку мајке Весне и баке Марије (бака се чак појављује у филму у кадру у којем скајпом на српском разговара са Дуњом) такође спроводе мисију приближавања наше културе далеким дестинацијама.

- Тражимо сличности са другим културама и уживамо у различитостима, а не упиремо прстом у њих. То је нека, наша, лична мисија да све доживљено, по повратку у Србију, донесемо као део туђе културе и пренесемо вршњацима - закључују сестре Бошкан.


КУЛТУРНА РАЗМЕНА

ПЛАН сестара Бошкан је да формирају "Арт бизнис центар" на две веома удаљене локације.

- Жеља нам је да то буде самоодрживи културни центар. Овде, на Копаонику презентовао би индијску културу с циљем да наши људи упознају део традиције и "осете" Индију. А, наш културни центар у Индији, како смо замислиле, одавао би посетиоцима утисак да су у Србији.

ЦЕО ЖИВОТ СТАО У ЦРВЕНИ КОФЕР

СЕСТРЕ Бошкан су за кратко време упознале велики број људи са свих страна света.

- То је истинско богатство. Јесте да смо меру живота свеле на један кофер, наравно, црвене боје. У њему "битишемо" и то нам је тренутно мера живота. Међутим, објединиле смо посао и живот да нам буде лепо и занимљиво. Упознајемо нове људе, нове културе, упијамо нова сазнања... У свему томе видимо смисао, а највећа награда је када нас овде, у Белој Реци али и у Бангладешу, Индији доживљавају као комшије.

УСПЕХ Дуња Бошкан

УВЕК СРБИЈА

- КАДА ме обузме нова идеја, живим је док се не реализује - каже Дуња. - Пратимо, да кажем, "знакове поред пута" и док то чинимо, сматрам да добро идемо. Можда то што смо прошле много света доприноси да искристалишемо "своје ја" и да се, по правило, стално враћамо у Србију.

ЛЕПОТА Мина Бошкан

ТАЛЕНТИ

МИНА Бошкан, поред осталог, чита, пише и говори бангла и хинди језик. Млађој Дуњи је ипак ближе уметничко стваралаштво. О томе сведочи и чињеница да је на захтев продуцента, који је видео неке од њених цртежа и скица, прошле године насликала 10 уља на платну за посебну изложбу поводом промоције филма у Индији.