РАДНИ сто Стојана Новаковића, десетогодишњег председника Српске краљевске академије, његов портрет који је урадио Урош Предић, 220 докумената, 50 фотографија и 30 књига, део су поставке која ће сутра увече бити отворена у Галерији САНУ, а поводом 175 година од рођења великог научника, политичара, дипломате и државника. Аутори изложбе "Стојан Новаковић и његово доба", реализоване у сарадњи САНУ и Архива Србије, јесу академик Михаило Војводић и Александар Марковић, виши архивиста Архива Србије, док је дизајн поверен Игору Степанчићу.

- Новаковић је био један од најистакнутијих представника српских просвећених кругова друге половине 19. века - истакао је Марковић представљајући у уторак изложбу у САНУ.

У политику, као и у науку, Новаковић је ушао рано, а са 23 године примљен је у Српско учено друштво. У науци се прво бавио филологијом - са 25 година је објавио "Историју српске књижевности", а потом и своје најзначајније дело у овој области "Српска библиографија за новију књижевност 1741-1867. године".

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Влада Станковић: Историју још учимо из аустроугарских књига

Познавање језика помогло му је и као једном од наших најистакнутијих историчара, који се критички бавио проЅучавањем извора, како код нас тако и у страним државама, поготово у Русији, где је радио и као наш дипломатски представник.

- Најзначајније његово историографско дело је свакако "Васкрс државе српске", политичко-историјска студија о српској револуцији - рекао је Марковић.

Изложени документи прате Новаковићев пут - од чиновника министарства финансија, преко професора у гимназији, библиотекара Народне библиотеке и чувара Народног музеја, професора Велике школе, све до високих државих и политичких фунција. Ту су рукописи његових научних дела, али и романа "Калуђер и хајдук", преписка...

Роман "Калуђер и хајдук"

- Овом изложбом обухваћен је његов живот од школовања у Шапцу, па до смрти у Нишу, током Првог светског рата - закључио је један од аутора поставке која ће трајати до 4. марта.


ОД КОСТЕ ДО СТОЈАНА

КРШТЕНО име Коста Новаковић је, под утицајем свог професора Ђуре Даничића, "посрбио", превео из Константин (постојан) у Стојан, испричао је у уторак Марковић. У Шапцу му је професор био Стојан Бошковић, који је, по Марковићевим речима, наваљивао на Стојановог оца Јована, сиромашног столара, да га пошаље на даље школовање, док се он бранио тиме да нема ни да му плати за карту за Београд. На то му је Бошковић одговорио да је његов син толико вредан, талентован и марљив да за њега вреди и да се позајми и плати му карту, а да ће се он својим радом и трудом сам издржавати.