Драган Бјелогрлић: Овде љубав и мржња иду руку под руку

СВЕОПШТА прихваћеност "Сенки над Балканом" и, готово, "експлозија" интересовања коју је изазвала у свим слојевима друштва у региону, својеврстан је феномен и догађај који даје наду - каже за "Новости" Драган Бјелогрлић, редитељ и продуцент серије која се од почетка емитовања показала као најактуелнија и најгледанија ТВ продукција последњих деценија у Србији и у региону, у којој игра и једног од главних јунака, инспектора Андру Танасијевића Танета.

* У великој понуди најразличитијих вашарских вулгарности којима нас свакодневно "бомбардују" са ТВ екрана, кога "Сенке над Балканом" охрабрују и дају им наду?

- Охрабрују нас који смо је радили и веровали да овако иновативан, и поприлично храбар концепт може бити прихваћен на овом простору, али и посебно млађе људе. Тим новим генерацијама које су почеле да дижу руке од Србије, мирећи се са судбином да овде пролазе само банални и јефтини садржаји, и да је примитивизам нешто што је постало константа нашег друштва, ова серија даје наду да можемо нешто позитивно да мењамо. Зато је веома важно што је РТС као јавни сервис препознао то, и што се такав садржај емитује недељом увече управо на најважнијем националном каналу. Чињеница да једна другачија, нова телевизијска естетика има толику прихваћеност и интересовање у Србији и региону је важан догађај, јер негира лажну тезу да људи овде "воле да гледају простоту". Колико год да су хтели да отупаве овај наш народ ти конструктори погубног пројекта за поништавање грађанског васпитања, интелекта и мозга, ипак нису успели.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Драган Бјелогрлић: Београд окован сенкама Балкана

* Где је феномен овог нашег простора, да ли у његовој турбулентној геополитичкој позицији, у "играма" западног и источног света?

- Балкан је једна неисцрпна тема у сваком смислу. Простор препун контроверзи, апсурда, место где се љубав и мржња држе руку под руку и непрестано се надопуњују, амбијент у коме се несвакидашње гостопримство и срдачност за трен ока претворе у незапамћену суровост и насиље. Неколико националности живе једне поред других, а све потичу највероватније од једног истог народа, и мрзе се и убијају доказујући да су управо они тај "пранарод" од кога су ови други настали. Идеално за уметност, тешко за живот.

* У Хрватској је ова серија изазвала велике полемике, иако се једино тамо не приказује, све наводи да је то због лика Анте Павелића, а у њиховим медијима појавиле су се чак и информације да сте ви забранили емитовање.

- Истина је једноставна - ниједна од хрватских телевизија до сада није показала интересовање за емитовање серије. То само по себи и није нека вест, али како се "Сенке над Балканом" приказују у целом региону, новинари су почели да се интересују зашто их нема само у Хрватској. Када се на то дода и "таблоидно спиновање", ето измишљене афере. Нити сам забранио емитовање, нити то могу да урадим! Али, ако се узме у обзир да постоји велико интересовање страних компанија да откупе "светска права" за приказивање "Сенки над Балканом" и да су преговори у току, све те компаније захтевају да се серија путем кабловских оператера не емитује ван територија за које су купљена права. Ја сам само инсистирао да се та ствар доследно спроведе, и због тога је сигнал РТС "замрачен" илити "скремблован" на свим територијама ван Србије, за које нису купљена права. Тако је урађено за све земље, па и за Хрватску.

* Серија је политички и криминални трилер, са елементима историјске фикције, чак и мистике. Да ли овим жанром најбоље може да се дефинише шта су Балкан и његова историјска, међунационална и идеолошка заоставштина?

- Мислим да је то жанр који овде већ деценијама живимо, а у филмској уметности смо стално бежали од њега. Ми смо стално и себи и свету емитовали слике чемера, јада, сивила и социјале, и од тога је настао неки посебан, "балкански жанр". Ту је, наравно, било генијалних остварења, али и прегршт безидејних копирања која су "свирала" на тој једној жици, и досадила и Богу и народу. А "Сенке", оне нису само трилер. Погледајте и традиционалне медије и друштвене мреже, после сваке епизоде отвори се нова тема - Јатаган мала, Лонгиново копље, принц Ђорђе, Врангел, "бели Руси", Мустафа Голубић... "Сенке" нас на један нови, постмодернистички начин упознају са делом наше прошлости.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Бјелогрлић: Квалитет програма нема везе са тренутном влашћу

* Ви сте серију и најавили као причу која је "између историје коју нас нису учили и фикције". Уз рекордну гледаност, има и незадовољних тиме како приказујете Србе, Македонце, "беле Русе", СХС... Значи ли то да нисмо спремни да се погледамо у огледалу историје?

- Мислим да је више реч о томе да један, али заиста мали део публике није схватио слоган "историја коју нас нису учили". Филмови и серије као део поп- -културе, романсираним уметничким фикцијама могу људе да заинтересују за одређене историјске периоде, личности и догађаје. И то се управо дешава. Апсурдно је да се управо неки од потомака "белих Руса" највише буне, а за њих већина грађана до појаве серије није ни знала да су постојали овде и били део наше новије историје. Сада сви знају и ко је био генерал Врангел, и да су нам "бели Руси" донели балет и архитектуру, али знају и да су трговали опијумом. Јер, заиста јесу. Пушионице опијума у Београду нису држали Кинези или Јевреји, већ управо Руси. Притом, неки гледаоци неће да сачекају развој приче и да виде да су на крају "бели Руси" на правој страни, већ журе са закључцима. Негде их и разумем, много су пропатили, али нека се не секирају. Ја их поштујем и волим.

* "Сенке над Балканом" показују да на овом простору ожиљци ратова и међунационалних сукоба, заправо, никада нису залечени. Ако се то није догодило, шта је онда била некадашња велика Југославија које су многи и данас сећају са сентиментом?

- Југославија је била једна велика идеја којој балкански народи који су је чинили нису били дорасли. Да је та идеја тешко остварива, постало је јасно веома брзо. Управо крајем двадесетих година прошлог века, све је већ почело да кључа. Кад се баци поглед у тадашње архиве, човек лако дође до закључка да краљ Александар није имао никакве шансе да преживи. Сви су хтели да га убију - и усташе, и ВМРО-овци, и Талијани, и Немци, и комунисти. А ако у краљу Александру препознамо симбол југословенства, видимо и да је та велика идеја већ тада била осуђена на пропаст.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Сенке на Балкану трају и данас

* Једну од главних "улога" у серији игра Београд: он је место где се за превласт боре висока политика и интереси великих сила, криминалци, нарко-картели, домаћи и страни шпијуни... Колико је то наше, али и европско предворја XX века и данас присутно?

- Београд јесте један од главних ликова, као што је био и у "Монтевидеу". Веома волим Београд, и уверен сам да је он једина метропола на ужем простору Балкана, а на ширем, то је још једино Атина. Сва та његова узбудљива историја и амбијент увек су га чинили, а и данас га чине - једном од најзанимљивијих и најинтригантнијих дестинација у Европи. Његов бунт и самосвојност дају му посебност, али и отпорност на све ветрове који га вековима шибају.

* Поред екипе југословенских глумаца коју сте окупили, као и у "Монтевидеу", дали сте прилику да се покажу и нови, млади глумци. Да ли је то за редитеља изазов или ризик?

- Мени то представља огромно задовољство. Чињеница да могу да дам шансу младим људима, и да истовремено и ја од њих нешто учим, увек ме радује, и ангажујем их врло свесно. У "Сенкама" су добили шансу и млади редитељи, Коста Ђорђевић и Данило Бећковић, за које је рад на оваквом пројекту сигурно био велика школа, и са којима сам веома лепо сарађивао.