ИСПОД огромне, наизглед бестежинске, лебдеће, а заправо 7,5 тона тешке куполе од орнаментално испреплетаног челика и алуминијума, крије се најновија екстраваганција Уједињених Арапских Емирата.

Милијарду и двеста милиона долара и десет година рада уложили су Емирати како би на месту где, до пре пола века није било ничега осим оскудно насељене пустиње, био подигнут музеј који носи име вероватно најпознатијег здања ове врсте у историји цивилизације - “Лувр”.

Репортер “Новости” посетио је “Лувр Абу Даби” свега неколико дана после отварања, које је изазвало огромну пажњу читавог света. Код многих и збуњена питања - откуд уопште “Лувр” у Абу Дабију и шта је у њему изложено.

УГОВОР између Емирата и Француске о изградњи “Лувра” у Абу Дабију потписан је 2007. године. Идеја је била да се изгради “универзални музеј” који би на једном месту представио историју цивилизације и понео име славног француског имењака. Само право на то име, изнајмљено на 30 година, коштало је Абу Даби нешто више од пола милиона евра. Око 750 милиона намењено је услугама саветовања, помоћи у поставци и управљању музејом, и изнајмљивању колекције.

Станица “Сен Лазар” Клода Монеа

Лувр Абу Даби” смештен је на острву Садијат, које би наредних година, изградњом музеја “Гугенхајм” и Националног музеја “Зајед”, требало да постане нека врста острва културе у пустињском мору стаклено-челичних облакодера по којима су Емирати данас најпознатији широм света.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Отворен Лувр у Абу Дабију

И већ са првим кораком унутар овог здања постаје јасно да се његова екстраваганција не завршава само на мегаломанској идеји о изнајмљивању славног имена. Архитекте су морски поветарац “спровеле” испод куполе, што осим амбијенталне има и практичну сврху јер, у комбинацији са сенком коју купола баца, природно снижава температуру за око пет степени.

“Наполеон прелази Алпе” Жака Луја Давида

ИЗ сеновитог предворја пут води у низ галерија које хронолошки прате развој културе и уметности човечанства дочаравајући практично почетну идеју “универзалног” музеја. Експонати нису, као у француском (сада је то већ потребно нагласити) “Лувру” и већини великих западњачких музеја распоређени по целинама везаним за културе и регионе из којих потичу, већ тако да се дела настала у истом временском периоду налазе у заједничкој галерији, без обзира на то одакле потичу.

На заједљива питања о томе “шта су, забога, ставили у музеј изграђен у граду чија историја практично почиње половином прошлог века”, одговор је заправо једноставан и, у складу са целом причом - мегаломански. Реч је о позајмици из чак 13 највећих француских музеја, од “Помпидуа”, “Орсеја” и Версајског дворца до “Лувра” из којег, очекивано, потиче највећи део колекције.

Међу најзанимљивијим и најпознатијим изложеним делима су “Портрет непознате жене” Леонарда да Винчија, аутопортрет Ван Гога, Вислерова “Мајка” (која изазива највеће одушевљење, махом западњачке омладине и повике “ево оне слике из Мистер Бина”), “Наполеон прелази Алпе” Жак-Луја Давида, Монеова ”Станица 'Сен Лазар'”. Ту су и Гоген, Матис, Магрит, Кандински, Мондријан... као и експонати из старог Египта, античке Грчке, Рима, мајанске цивилизације, отоманског периода...

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - До Колосеума кроз мала врата




ПОСТАВКА ће се мењати на годину дана, али дела ће увек бити истог нивоа који је, треба ли рећи после свега, прилично импресиван. И оставља снажан утисак да глобализам и космополитизам више нису само тековина Запада. А доказује и да се стотине и хиљаде година историје уметности можда не могу купити, али се дефинитивно могу изнајмити. Истини за вољу, приступ се чини поштенијим од оног западних држава, које су у време свог процвата попуњавале музејске колекције “позајмљујући” дела из својих колонија.

ПРЕКРИВЕНА ГОЛОТИЊА

УПРКОС универзалистичким амбицијама, “Лувр Абу Даби” ипак не прекорачује границе локалне културе. Упадљиво је да су на свим античким скулптурама које представљају наге моделе гениталије - прекривене листовима. И приликом отварања музеја најављено је да ће се водити рачуна о култури домаћина и да посетиоци не очекују превише актова и ренесансне разузданости.

Џејмс Манкил Вислер овековечио мајку

СТИЖЕ И "ГУГЕНХАЈМ"

У КОМШИЛУКУ “Лувра” ускоро ће се наћи и “Гугенхајм Абу Даби”, наравно под надзором истоименог музеја из Њујорка. За разлику од других Гугенхајмових “испостава”, овај у Емиратима требало би, према најавама, да се фокусира на дела настала ван граница западне цивилизације. И то, нимало случајно, на уметност насталу након 1960, у периоду када на западу цвета поп-арт, а на истоку се рађа нова држава - Уједињени Арапски Емирати.