ДУГОМЕТРАЖНИ документарац "Друга страна свега" Миле Турајлић тријумфовао је у главном такмичарском програму најпрестижнијег светског фестивала документарних филмова - на управо завршеном 30. јубиларном IDFA у Амстердаму освојио је награду за најбоље остварење (Award for Best Feature Length Documentary).

Прочитајте још: ПОЗЛИЛО ЧУВЕНОМ РЕДИТЕЉУ: Стрес Мијача „стигао“ у театру

Победа која се нашој кинематографији није догодила више од деценије и по, не само у категорији документарних остварења, представљена је на конференцији за новинаре поводом вечерашњег отварања Фестивала ауторског филма, на коју је Мила Турајлић са својом наградом стигла из Амстердама. Млада редитељка најавила је и београдску премијеру свог филма 29. новембра у Сава центру, у оквиру програма ФАФ. Како је изјавила, представљање пред домаћом публиком за њу је најважнија пројекција, иако је "Друга страна свега" доживела велики успех и на светској премијери на фестивалу у Торонту, а затим и у Њујорку.

Прочитајте још: Срдан Голубовић: Савремени човек је остао без душе

- Нисам очекивала награду, све је било изненађење, поготову после церемоније, када су ми организатори рекли да ниједан филм из овог региона никада није победио у Амстердаму. Доживела сам то не само као лично признање, него пре свега као успех српског документарног филма који је стигао на светску сцену - каже редитељка која је и за свој први документарац "Синема комунисто" освојила око 30 награда на светским фестивалима.

ПОЧИЊЕ ФЕСТИВАЛ АУТОРСКОГ ФИЛМА ВЕНЕЦИЈАНСКИМ победником, драмом "Фокстрот" израелског редитеља Самјуела Маоза вечерас ће у Дому омладине започети 23. Фестивал ауторског филма. Овогодишње издање ФАФ одвијаће се под метафоричним насловом "Дух `67,", а на свечаној церемонији фестивал ће прогласити отвореним драмска списатељица и сценаристкиња Милена Марковић. До 2. децембра биће приказан 91 филм, а на фестивала стижу редитељи Денис Коте, Бен Расел, Јанез Бургер, Милчо Манчевски..., селектор канског програма "Известан поглед" Лорен Жакоб, директорке канског програма Sinefondasion и ACID Димитра Карја и Фабијен Анкло, продуценти Чедомир Колар, Јања Краљ...

Прочитајте још: Редитељ Дарко Бајић: Моји отац и мајка су се заљубили у логору на Бањици

"Друга страна свега", како истиче за "Новости", кроз интимну исповест о подељеном породичном стану говори о историјским и политичким приликама у бившој Југославији, али и данашњици, и тај стан је метафора живота многих генерација на овом простору.

- Филм је почео од једноставне идеје - хтела сам да испричам причу да у дневној соби стана у којем сам одрасла постоје врата која су закључана већ седамдесет година. Кроз хронику моје породице желела сам да кажем нешто о земљи у којој су људи жртве историје и њених токова. Колико то важи за моју породицу и за људе који су иза тих закључаних врата, у другој страни нашег стана, толико важи и за наш балкански простор, на којем је историја издефинисала и наше најинтимније животе, и неке најинтимније породичне просторе. Из тих закључаних врата крећу и ту се завршавају линије разграничења и политичких момената који одређује нас лично.

О чињеници да и "Синема комунисто" као полазиште има некадашњу велику Југославију, иако она не припада генерацији која добро памти ту земљу, Мила Турајлић каже:

- Мислим да моја окупираност бившом домовином, иако се "Друга страна свега" више бави блиском прошлошћу, има везе са тим што није лако одрасти у земљи која није у стању да исприча причу о својој историји, која не може да се договори и да направи консензус око многих догађаја који су се десили. Ја сам генерација која је присуствовала разним "брисањима" - како је 90-их година "обрисан" комунизам, како су 2000. "избрисане" деведесете... О тим годинама се није много причало, а све време постоји огроман раскол унутар нашег друштва на тему тога ко је на којој "страни", ко је "ова" или "она" Србија, "прва", "друга", "четврта"... Мислим да земља која нема свој наратив, не може да има ни свој идентитет.

Сцена из филма "Друга страна свега"

Мила Турајлић сматра да за њену генерацију не постоје ни "једна", ни "друга" Србија.

- Видим само једну подељену земљу, али је апсолутно не класификујем по исправности или неисправности ставова људи који су толико подељени. Оно што опажам је друштвена неспособност за дијалог, и неспособност да се прихвате другачија мишљења, зато ми је и било важно да се овај филм зове "Друга страна свега".