KАКВА будућност чека театре у Србији, могу ли се надати већем новцу за текућу продукцију (али и обнову остарелих здања), који су императиви наше културне политике, па и када ће, коначно, бити донет дуго најављивани Закон о позоришту - само су нека од питања која се постављају пред сваку нову календарску и буџетску годину.

- Нацрт стратегије развоја културе од 2017. до 2027. године, који би требало да буде усвојен до краја јануара, предвиђа ефикасан, економичан и савремен позоришни систем и продукцију високих уметничких домета у свим крајевима Србије - објашњава Ивана Дедић, помоћник министра културе и информисања, у сектору за савремено стваралаштво и креативне индустрије.

Тако је, између осталог, нужно уложити средства за адаптацију многих позоришних зграда које су постале неусловне за рад:

- Планирамо да окончамо реконструкцију Народног позоришта у Суботици наредне године, завршимо обнову врањског театра "Бора Станковић" после пожара (до 2019), а пред нама је и адаптација НП "Стерија" у Вршцу и аматерског позоришта "Добрица Милутиновић" у Сремској Митровици.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - "Измишљени писци" у врху топ-листа

Како истиче наша саговорница, поводом великог јубилеја (сто педесет година Народног позоришта у Београду) урађен је пројекат за поправку фасаде овог здања, као културног добра од великог значаја:

ПОДРШКА програмима и фестивалима - У СРБИЈИ постоји укупно 35 професионалних позоришта за одрасле, једанаест дечјих и 47 аматерских позоришних трупа - истиче Ивана Дедић. - Према њима немамо оснивачке обавезе, мада се трудимо да финансијски подржимо њихове програме. У неким срединама, попут Ивањице и "Нушићијаде", фестивали су једини носиоци културног живота. Самим тим, имају нашу подршку.

- Унапредићемо енергетски систем (грејање, хлађење, вентилацију) по највишим светским стандардима, као и светлосни парк куће. Пошто су многа позоришта у Србији недовољно технички опремљена, наћи ће се међу приоритетима. Иначе, по препоруци Унеска требало би да све земље издвајају бар један одсто буџета за културу. То још нисмо достигли: наш тренутни буџет је 0,68 одсто, а по овој истој стратегији требало би да се сваке године повећава за 0,1 проценат.

Стратегија предвиђа и да се, из године у годину, на репертоару свих позоришта повећава заступљеност домаћих аутора, класичних и савремених, а водиће се рачуна да значајно место добију и млади ствараоци.

- Као што је премијерка Ана Брнабић у свом првом експозеу навела, посебна пажња биће посвећена подстицању уметничког стваралаштва за децу и младе у јавним установама културе. По акционом плану, Закон о позоришту требало би да буде усвојен 2020. године. Њиме ће се коначно регулисати (после три неуспешна покушаја од 2001) неки проблеми у тој области. Наравно, доношењу Закона претходиће формирање експертског тима и спровођење јавне расправе у целој земљи.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Рампа за хит писце

Ивана Дедић подсећа да, званично, Министарство културе и информисања има оснивачка права и обавезе финансирања (плата, сталних трошкова и дела програма) само у два театра (Народно позориште у Београду и Народно позориште Приштина са седиштем у Грачаници), док је СНП углавном под бригом војвођанске владе.

- У оквиру позоришног живота, не смемо занемарити аматеризам који се обично и неправедно поистовећује само са фолклором. А "Дадов" и "Крсманац", на пример, највећи су расадници будућег глумишта, па и публике која се "школује" на њиховим представама. Уосталом, како често истиче министар Владан Вукосављевић, од стратегије не можемо да очекујемо чуда, али ћемо с њом имати темељан план и пут за унапређење српске културе.