НЕСТРПЉИВИ да виде нове домаће и стране наслове, читаоци су јуче у великом броју почели да се окупљају на свом празнику писане речи, већ у преподневним часовима. Неколико хиљада посетилаца окупирало је штандове издавача знатно пре него што је традиционални звук фанфара запарао ваздух под куполама, чиме је званично почео 62. међународни Београдски сајам књига, под слоганом "Кључ је у књигама".

Манифестацију је у 18 часова отворио писац и академик Миро Вуксановић:

- Недавно су листови у великим и малим земљама пренели вест о двојици људи који једини знају свој језик - ајапанеко. Они не разговарају. Немају о чему. Потом је неко јавио да у сеоцету, у кањону чисте реке, крај православног манастира, живе две осамљене жене. Не разговарају. Мужеви су им погинули на супротним странама у рату.

Овако је Вуксановић отпочео своју беседу, и наставио:

- Онамо, где је било средиште једне од средњовековних српских држава, где настаје српска река која шездесетак година протиче кроз светску књижевност, у зимским месецима, живе две особе, брат и сестра. Не разговарају. Брат је свој језик назвао црногорски. Сестра није оставила свој српски којим су говорили њихови преци и родитељи.

На другој обали су две куће. У једној је човек који каже да говори босански. У другој је старица којој је језик хрватски, истакао је Вуксановић. Они су вршњаци с братом и сестром на другој обали и са женама у кањону. Када су заједно ишли у школу, учили су из истих књига. У њима је темељни језик био српски. Њихови књижевници су писали истим језиком. Сада су разврстани у четири књижевности, са четири имена, на четири језика, у четири земље. Један је постао четири.

Академик је, затим, поручио:

- Српски језик је мали. И остали, с њим и од њега, још су мањи. Од седам хиљада језика, колико их има у свету, половина је у изумирању или у опасности да нестане. С њима ће да потоне у време мала васиона мисли и осећања. Остаће књиге, записи у камену, папиру и дигиталним облицима, ћутљиви као смрт. Понекад и понегде, читаће их верници старина. Тако ће цивилизација несталог језика, а често то значи и целог народа, да постане егзотично знање неколико научника. На српском језику настала је велика књижевност. Траје цео миленијум. Имала је непоновљивог народног песника и приповедача. Имала је и има одличне писце. Српски књижевни и народни језик окупља пет стотина хиљада речи. Али, српска мала насеља, нарочито планинска, одавно чиле. Породице у градовима најчешће добијају по једно дете ако им креветиће нису заузели кућни љубимци. Даровита младеж чека да оде у већу и развијенију земљу. Доста њих лакше говори и пише на садашњем водећем језику него на матерњем. Под истом сенком је читава стара Европа.

На овом међународном сајму књига из свих области науке и уметности, у халама где се очекује пола милиона људи у седам дана, у добу кад бар један језик изгубимо у толико времена, сада, наши су посебни гости четири земље и један језик. Код њих је четири постало један, рекао је Вуксановић. Зато може бити да они, нарочито највећи међу њима, боље од нас знају како смо од једне земље добили неколике, још незавршеним начином, а како уместо једног језика - четири. И боље од нас виде да ће српски језик са својим савршеним писмом које сами запостављамо, с укупном књижевношћу и наслеђем на српском изразу, казано мером историјском, врло брзо да уђе у зону ишчезавања. Зато је потребно да од њих и од других учимо како се штити властити језик и све што он твори.

- Упазили смо пример два човека чији је умрли језик - ајапанеко. Зато сам то име посрбио и оживео наслов свог обраћања: А ја па неко. Чули смо о ћутњи две завађене жене искрај српског манастира. Разумели смо да брат и сестра могу да буду две нације. Не говоримо суседима да ли је наша реч њихова. Гледамо како су нам некадашња имања обрасла трњем. Понављамо Песникову метафору да мањи поток у већи увире и да на увиру губи своје име. Све чујемо и видимо, али не умемо увек то да тумачимо. Наш Сајам, као савршена општа смотра одбране језика, као књига отворена за читање што је њен једини живот, тако је - отворен - закључио је Вуксановић.

Посетиоце је поздравио и аустријски писац, публициста и критичар Карл Маркус Гаус у име почасних гостију, четири земље у којима се пише истим немачким језиком - Немачке, Аустрије, Швајцарске и Лихтенштајна. Он је подсетио да се најталентованији аустријски фудбалер презива Арнаутовић и да је Србин.

- Србин је, јер га је отац научио језичкој и културној самосвести једног Србина и пренео му то као породичну традицију; али је он наравно и Аустријанац, рођен и одрастао у Бечу. Њега одликује - да искористим стари израз - двојни национални идентитет. Поједини хулигани националног фудбала куде Марка Арнаутовића што игра за репрезентацију Аустрије, али понекад и емпатично говоре о Србији као о својој домовини. Недавно је у утакмици против Србије постигао гол за Аустрију, али није учествовао у весељу. Образложио је то уважавањем српског дела своје породице као и противника на терену - рекао је Гаус.

Гост је подсетио присутне да је фудбалер одрастао у 21. округу у Бечу, а да је у 3. округу, у Мароканској улици 50 година у малом стану проживео Вук Караџић који је са својом супругом Бечлијком Аном Кнаус имао 12 деце:

- Вук Караџић био је син сељака, који нису могли да му на животном путу омогуће више образовање; но ипак је као избеглица у Бечу постао један од највећих европских интелектуалаца 19. века, који је од дијалеката своје домовине обликовао српски књижевни језик, дефинисао правопис, саставио речник са преко 27.000 одредница и сакупио народно стваралаштво које се до тада преносило искључиво усменим путем.

На свега неколико минута хода од те улице, додао је Гаус, налази се кућа још једног слободног духа с Балкана, Петра Прерадовића, великог хрватског песника.

- Као што је Вук Караџић српски језик стандардизовао у туђини, тако је и Прерадовић хрватски као књижевни и песнички језик открио тек као питомац разних установа Двојне монархије и присвојио га у свом делу. Караџић, Србин из Мароканске улице, и Прерадовић, Хрват из Мађарске улице, упознали су се у том малом великом свету трећег бечког округа и ценили пријатељство оног другог. Што има смисла, јер су обојица заправо стремила ка истој ствари: наиме да кроз академско и уметничко бављење језицима изведу Балкан из историјске усамљености и уведу га у модерну - поручио је Гаус.

У поздравној речи аустријски писац је рекао и како му није ни на крај памети да Хрватима, Босанцима, Црногорцима и Србима одређује да треба да се држе онога што се раније називало "српскохрватским". Разлике у звучању, додао је, речнику или реченичној мелодији, нијансе израза, тај чувени лични стил - све те ствари су од изузетног значаја за књижевност. Али исто тако може бити покушаја да се те разлике на равни језичке политике увећају и начине дубљим него што јесу:

- Никог од нас нису обликовали само једна једина национална култура или регионални идентитет, као што ни језик у свакодневици и у уметности нема за циљ да одвоји једну групу од друге него да се људи споразумевају и у речима оног другог открију себе саме.


БОГАТСТВО ГЛАСОВА И ЗВУКОВА

ПОМИЊУЋИ слоган под којим наступају почасни гости, "Четири земље, један језик", Гаус је истакао:

- За богатство гласова и звукова савремена књижевност на немачком језику има да захвали управо чињеници да не постоји једна обавезујућа и узорна норма већ неколико различитих варијаната стандардног језика. Али разлике ипак нису толико велике да не би и даље све време било речи о једном немачком језику. Срећан сам што могу да читам књиге аутора из Базела или Келна и што исто тако на мојим књигама у књижарама у Луцерну, Вадуцу или Лајпцигу нема напомене "преведено с аустријског".


ЧИТАОЦИ ТРАЖЕ ИЗДАЊА КОМПАНИЈЕ "НОВОСТИ" - МЕМОРАНДУМ, ДИС, ПУТИН...

НА штанду Компаније "Новости" у Хали 1, посетиоци ће традиционално, по повољним ценама, моћи да купе нова и стара издања наше куће, међу којима су најтраженија дела: "Меморандум САНУ, тридесет година после", Косте Михаиловића и Василија Крестића, "Ленка Дунђерска" Пере Зупца, "ДИСхармонија" Александра Југовића, "Интервјуи са Владимиром Путином" Оливера Стоуна, "Свет у шаци моћника" Дејвида Ајка, али и изабрана дела Исидоре Секулић, "БГ приче" Зорана Љ. Николића...

Посебно за најмлађу публику, "Новости" су припремиле урнебесно духовиту серију сликовница Миломира Краговића, коју отвара књига "Чавка се кити туђим перјем". Пред читаоцима су и "Крст на крижу" Ратка Дмитровића, затим "Будимо људи" Јована Јањића, дело о животу и мислима патријарха Павла, мемоари Мире Марковић "Било је то овако"...


У ПОНЕДЕЉАК НА САЈМУ НОБЕЛОВКА ХЕРТА МИЛЕР

* ДРУГИ сајамски дан протећи ће у знаку нобеловке Херте Милер која ће од 15 сати (Хала 2) разговарати са Небојшом Бараћом и читаоцима, а од 20 сати одржаће књижевно вече у Југословенском драмском позоришту. Са чувеном немачком списатељицом разговараће новинар и писац Михаел Мартенс и наш писац и преводилац Иван Ивањи. Биће речи и о њеном управо објављеном роману "Животиње срца", у издању "Лагуне" и "Златног змаја", са темом диктатуре Чаушеског.

*У подне биће представљене земље почасни гости уз учешће амбасадора Аксела Дитмана (Немачка), Јоханеса Ајгнера (Аустрија), Филипа Геа (Швајцарска) као и представника Лихтенштајна. Са њима ће разговарати писац Драган Великић.

* У сали "Иво Андрић" данас у подне биће представљен велики издавачки подухват, четворотомна "Историја кинеске цивилизације" коју је објавио "Албатрос плус". О овом издању говориће Јагош Ђуретић, Радослав Пушић, кинески амбасадор Ли Манчанг и министар културе и информисања Владан Вукосављевић.

*У сали "Борислав Пекић" (18) биће свечано уручена награда "Доситеј Обрадовић" страном издавачу за 2017. Ово признање добила је издавачка кућа Paul Ysolnay Verlag Ges,m.b.H из Беча. Овај издавач, основан 1924, објавио је романе Иве Андрића као и низ дела Киша, Тишме, Албахарија, Великића... Награду ће уручити министар Вукосављевић.

* Своје четири нове књиге представиће "Просвета" у сали "Иво Андрић" (18).

* На свом штанду Завод за уџбенике представиће студију "Тајни интерес" Бојана Јовановића и "Антологију српске народне лирике Косова и Метохије" Владимира Бована.

* Две књиге промовисаће и "Академска књига": Студију о делу Франца Кафке "Обесветовљење човека" Милоша Тодоровића и нови роман Фрање Петриновића "Поправљач огледала".

* На штанду "Агоре" са читаоцима ће се дружити и књиге потписивати Драган Јовановић Данилов и Стојан Ђорђић, а на штанду "Порталибриса" Зоран Петровић, Драгана Ћосић и Александар Савић.