ПРИЧА о једној од највећих акција спасавања деце у Другом светском рату и изузетној жени која ју је покренула Диани Будисављевић ускоро ће се појавити на филмској траци. Прошле недеље почело је снимање дугометражног играно-документарног филма "Акција ДБ" - како је своју активност означила и сама Диана Будисављевић. У акцији је спасено више од десет хиљада, углавном православне деце, али је због историјских преокрета овај подвиг доскора био непознат, а прича остала неиспричана...

Режију потписује ауторка из Загреба Дана Будисављевић, која је уз Јелену Паљан написала и сценарио. Дана је, иначе, рођака Дианиног супруга др Јулија Будисављевића. Главна улога је поверена Алми Прици, а у неким од осталих видећемо Мирјану Карановић, Тихомира Станића и Ермина Брава. Радни наслов филма је "Дианина листа", ово остварење припрема се у копродукцији Хрватске, Словеније и Србије, где ће се и снимати филмске сцене.

- Управо крећем у Загреб на снимање. У филму играм сестру Дианиног мужа, Мирјану. Имам једну сцену у којој, заправо, Диана почиње да се пита шта се дешава по логорима - открива, за "Новости", Мирјана Карановић. - До тада, имала је само идеју да помогне српским избеглицама, јер су Јевреји већ имали своје центре за помоћ. Мој лик је значајан, ова сцена је тренутак када њена снаха почиње да схвата сав ужас, посматрајући заову и њену страшну стрепњу шта ће се десити са Србима. То је, иначе, време у ком усташки злочини нису довољно "видљиви", почело је о њима да се говори, али се нико још није уверио...

Уз причу о храбрости, овај филм говори и снази појединца у најтежим временима. Обухвата игране реконструкције, документарна сведочења и вредне архивске снимке, на темељу Дианиног дневника и истраживања историјске грађе.

Алма Прица и Арета Ћурковић

Диана Будисављевић у време Независне Државе Хрватске помагала је српским женама и деци који су одведени у усташким акцијама "чишћења терена" на Козари, Банији и Кордуну. Уз помоћ пријатеља, храбра жена успела је да извуче на хиљаде несрећника и смести их у загребачке породице, домове и болнице. Саставила је картотеку са дванаест и по хиљада картона српских малишана одвојених од родитеља, како би им овом евиденцијом помогла да једног дана пронађу породицу. Али картотека је одмах по ослобођењу одузета и негде "заметнута"...

Жена, која је попут свог славног савременика Шиндлера, имала своју листу, нажалост, била је заборављена све док пре петнаестак година није објављен њен дневник из времена НДХ. Српско народно вијеће назвало је по њој награду за хуманитарни рад.

Ипак, ко је ова несвакидашња хероина, наша јавност и даље мало зна. Аустријанка, она је свог мужа Србина Јулија Будисављевића упознала током његових студија медицине у Грацу.Живели су у Загребу и већ од касног лета 1941. почела је да помаже Србима. У више наврата успевала је да уђе и у логор Стара Градишка и извуче децу, упркос претњама усташког заповедника Јасеновца Макса Лубурића, да би могла ту и да остане...

Одлуком конкурсне комисије, обзнањеном почетком маја, овај пројекат добио је финансијску помоћ Филмског центра Србије, а припала му је и донација европског копродукцијског фонда Euroimages од 160.000 евра.


ДОБРОЧИНСТВО ЗА СВА ВРЕМЕНА

ИЗ продуцентске куће This and That Productions, која је продуцент филма са српске стране, кажу:

"Велико нам је задовољство да учествујемо у реализацији овог филма и да макар мало допринесемо да се после скоро 75 година заборава скрене пажњу на ову хероину, можда највећу српску доброчинитељку свих времена. Акција коју је Диана Будисављевић организовала била је по свом обиму, броју учесника и спасене деце, једна од најсложенијих и најхуманијих акција такве врсте током рата - како на подручју НДХ, тако и у читавој окупираној Европи."


ПРЕДСТАВА "СПАС"

НА београдској сцени "Култ" постоји представа о Диани Будисављевић, под називом "Пу спас за све нас". Драму је написала Нина Џувер, а игра Јелена Пузић. Волела бих да што више публике дође 9. новембра на њено извођење - каже Мирјана Карановић.