СРБИЈА у својој историји никада није имала стратегију културног развоја, па је ово добра прилика да наша држава добије документ који треба да определи главне путеве развоја културне политике у наредних десет година.

Отварајући финалну јавну расправу о предлогу "Стратегије развоја културе Републике Србије од 2017. до 2027", ово је данас у Народној библиотеци Србије, истакао министар културе и информисања Владан Вукосављевић. Али, пре него што је успео да нешто каже, прекинули су га представници Асоцијације Независна културна сцена Србије.

Између министра и директора републичких и градских културних институција, представника струковних удружења и других заинтересованих у публици, стао је Лука Кнежевић - Стрика, активиста НКСС и позвао да се стратегија одбаци. Као разлоге, навео је "нестручан и методолошки неутемељен приступ писању текста", "фингиране јавне расправе", због чега "стратегија озбиљно угрожава слободу и демократију у области културе". Остали активисти су потом поделили проглас ове Асоцијације и напустили скуп.

- Ово је тријумф демократије на делу - рекао је Вукосављевић, и наставио излагање наводећи да је стратегија први покушај да српска култура добије нацрт свог "ДНК" и да се дефинише српски културни простор. - Оно што је за нас најбитније је покушај да се ова држава определи да за културу издваја све више из године у годину. Кроз овај стратешки документ предложили смо да повећање издвајања из буџета буде стабилно, одређено, јасно и стимулативно, како би се приближили оним државама које са своје културне потребе издвајају више.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: "Najbolja knjiga" naprečac ukinuta!

Директор Завода за проучавање културног развитка Вук Вукићевић, поменуо је и то да је НКСС, још октобра прошле године била позвана да предложи оно што сматра важним, и да се неки од њихових предлога налазе у стратегији. Професор Филолошког факултета Вељко Брборић, осврнуо се на смањивање пореза и пореске олакшице за објављивање листова и часописа на ћирилици, наводећи да није реч о дискриминацији, већ - афирмацији. Упитао се шта је лоше да се приликом откупа књига, даје предности домаћој књижевности и ћириличним издањима.

- Нема прогона латинице - закључио је Брборић. - Израда Закона о српском језику, акција "Негујмо српски језик" и формирање Савета за српски језик, немају намеру да било кога руже, нити да било шта забрањују. Намера је само да се на прави начин вреднује национално, идентитетско и културно наслеђе.

Према мишљењу професора ФЛУ Николе Шуице, трагање за културним идентитетом визуелних уметности у Србији налази се између проналажења памћења и отклањања заборава. Ово питање има не само приоритете, већ и многе парадоксе повезаности, приметио је Шуица. Као пример да национално није у контрадикцији са модерним, навео је да у Паризу, тај придев стоји и уз Музеј Пабла Пикаса, који је био - Каталонац. О месту кинематографије и аудио-визуелних медија у стратегији говорио је директор ФЦС Бобан Јевтић.

"СПОТИЦАЊЕ" О ЋИРИЛИЦУ

НА излагање професора Брборића реаговао је коментатор "Пешчаника" Саша Илић, упитавши због чега се од Стратегије "прави идеолошко-националистички програм, када имамо Уставом решено питање језика и писма". Његову оцену да предложене мере које се односе на ћирилицу представљају дискриминацију, а да је фаворизовање књига на ћирилици "опасно, окренуто прошлости, идејама Добрице Ћосића и Милорада Екмечића" поделило је публику: једни су аплаудирали, други негодовали. У расправу се укључио Вукосављевић, који је за Илићеве ставове рекао да су паушалне процене, а стратегију окарактерисао као идеолошки неутралну.