МЛАДИ берлински редитељ турског порекла Ерсан Мондтаг на 51. Битеф долази са два интригантна наслова: сутрашња представа "Снег" хамбуршког Талијатеатра заснована је на роману нобеловца Орхана Памука, док се драма Олге Бах "Истребљење" (у извођењу швајцарског Концерттеатра) бави младим људима који злоупотребљавају све слободе савременог западног друштва...

*У представи "Снег", у драматичном сукобу исламистичке и секуларне Турске, проналазите иронично политичко позориште?

- Када је "Снег" у питању, морам да кажем да се ту, заправо, први пут бавим нечим што људи често покушавају да препознају у мом раду. Јер, моја уметност превазилази националне оквире. Нисам турски редитељ већ редитељ турског порекла, а то није исто. Истина, у представи "Снег" бавим се тим окружењем, али на исти начин на који се Кафка бави Прагом. То је надреална визија једног сасвим реалног конфликта, тако да бих рекао да је реч о универзалном контексту: на који је начин могућ суживот верника и атеиста?

*Како друштво може да разреши сукоб између те две групације?

- Ово није само питање толеранције већ прихватања - да ли сам у стању да у свом противнику увидим лепоту која и мене самог може да обогати? Или смо дошли до стадијума у ком смо сви ми живи мртваци који бораве у истој гробници, вођени различитим мотивима? Ситуација у Турској, коју описује Памук, представља парадигму конфликта на светском нивоу, нарочито имајући у виду да је то друштво било вођено визијом уједињења религије и неке врсте модерног прагматизма. Та синтеза је сада доведена у велику опасност. Моја идеја је да овом представом прикажем дистопију која настаје када друштво не успе да се избори за постизање баланса.

*Пре пет година основали сте Kapital Zwei Kolektif, с којим сте развили представе дугог трајања, као нову експерименталну форму. Које су њене особености и предности?

МИЛИОН ДОЛАРА - ЗЛОУПОТРЕБА слободе подразумева да сте довољно цинични или сј... да бисте марили за било шта. Попут типа који има милион долара с којима, без икаквог осећаја кривице, може да припали цигарету. Сматрате, можда, да вам на то дају право новац и слобода. Али тиме, истовремено, вршите насиље над свима онима који ту слободу немају. Они умиру од глади, док ви бацате храну пред њиховим очима - каже редитељ.

- Нас чини наше време. Наша тела су мембране кроз које време протиче продирући са свих страна. Шта се догађа ако изложимо себе времену, трајању које се разликује од начина на који иначе проводимо дане? У представама дугог трајања целокупна наша перцепција свега што нас окружује је измењена. То је нека врста детокса, везивних ткива између некротичних секунди које френетично трошимо не би ли нам животи били што економичнији.

*У швајцарској представи се бавите младим људима и злоупотребом слобода. У чему се те злоупотребе разликују на Истоку и Западу?

- Понекад је тешко дефинисати где тај "Запад" почиње, а где се "Исток" завршава... Мислим да за особу у Кини срећа не представља исто што и за некога у Ирану, Паризу или Вашингтону. То колико ваша срећа зависи од ваше повезаности са друштвом, одражава ваш положај у њему. Али зависи и од тога у којој мери сматрате да сте посебни. Сви људи на свету на сличан начин доживљавају страх, суровост, досаду, сви осећају бол и свесни су бесмисленог траћења живота. Злоупотреба слободе увек проистиче из нашег покушаја да игноришемо или да пренебрегнемо чињеницу да улудо трошимо сопствене животе, да нисмо у стању да се поставимо онако како бисмо волели. Злоупотреба слободе је попут дроге којом стимулишемо осећај среће, а као и свака дрога, и она лагано уништава нашу природну способност да будемо срећни.

*Шта нам ускраћује тај сличан, а опет сасвим јединствен осећај среће?

- Када дође до неусаглашености између нас и онога што нас чини срећним, онда се сви људи осећају исто - неслободно. Злоупотреба слободе је, наравно, у великој мери повезана са дигитализованим културама у којима је забава комерцијализована у огромној мери и која њима влада. Филозофи глуме родитеље који на све људе гледају као на глупу децу, непрестано подсећајући да не пропуштају драгоцене прилике. Било би цинично разматрати злоупотребу слободе на примеру људи у Сирији. То је одраз става који влада у савременом добу и који је све присутнији још од времена просветитељства. Учи нас да смо сами одговорни за сопствене судбине.

*Мислите ли да су савремени свет и човек толико засићени да им ништа више не доноси узбуђење и задовољење?

- У историји човечанства све је у стању непрестаног раста и развоја. Наша способност да живот уништавамо или да га продужимо, да стварамо, покрећемо или да креирамо забаву. То је чињеница, као и да је та способност најизраженија у оним државама које играју прљаве колонизаторске игре. Али наш мозак еволуира спорије од индустрије. Ми смо мајмуни створени за аналогни секс и бачени у хипервиртуелни свет. Узбуђење и задовољство су у данашње време често у спрези са искуством губитка ега, губитка себе и стапања са нечим. Екстаза и смрт веома су блиски. И на крају, људи су фасцинирани несрећама, доживљавају их као неку врсту перверзних, ексклузивних шоу-програма. Фашисти увек славе смрт као еротску категорију, као нове дионизије. Да, ужици заиста умеју да буду застрашујући.


РАТ И ФАШИЗАМ

- ВАШ фестивал је најбољи показатељ зашто нам је уметност потребна. Уметност, по мом мишљењу, представља нашу способност да себе спасемо рата и фашизма. Јер, рат и фашизам настају из ригидних, а лажних истина у које бежимо пред сопственим страховима. Битеф је настао у срцу Европе, где ране рата и фашизма никада нису у потпуности зацелиле. Срећан сам што учествујем на фестивалу чија се филозофија у потпуности поклапа са мојом визијом неопходности позоришта - каже Мондтаг.