УЗ беседу о Иви Андрићу и интерпретацију његовог обраћања студентима Универзитета у Нишу, који је одржао давне 1965. године, као и ретроспективу догађаја који га везују за Ниш, овај град обележио је 125. годишњицу од рођења српског великана.

Организатори свечаности су Огранак САНУ у Нишу, Универзитет у Нишу и Универзитетска библиотека "Никола Тесла".

Академик Миро Вуксановић рекао је, за "Новости", да годишњице и јубилеји јесу важни, али не због оног чија се годишњица слави, већ због нас самих:

- Зато што је потребно да се подсетимо шта су радили наши најзаслужнији људи, шта су нам оставили и како се ми према томе односимо. Међу првим таквим личностима јесте Иво Андрић који заправо јесте једна велика, још непрочитана књига српског језика и српских речи, која је као ничија друга проговорила на толико језика у свету.


Прочитајте још: Andrićeve političke ideje i dalje aktuelne

Вуксановић је подсетио да би требало више пажње посветити и задужбини Иве Андрића, како би људи били у прилици да виде место у ком је растао, школовао се и стварао српски нобеловац.

- Андрићев музеј и задужбина функционишу како треба, али постоје две незбринуте Андрићеве куће. Једна у Вишеграду, где је одрастао и где се школовао, он је ту кућу поклонио граду, а они су је продали и она је сада власништво човека који живи негде у иностранству. Друга у Херцег Новом, где је живео до 1968. Капија је затворена. Требало би искористити годишњицу, позвати заинтересоване да се те две куће "оживе" - истакао је Вуксановић.

Академик Нинослав Стојадиновић подсетио је на говор Иве Андрића на Летњој позорници у Нишу пред првим студентима.

- Његово обраћање те давне 1965. било је бриљантно. Мислим да би данас сви министри као и сви просветари требало да прочитају тај говор и да им он увек буде пред очима када спремају закон. Свака реч му је на месту, као да је речи мерио данима. Андрић је био испред времена, веома студиозан - рекао је Стојадиновић.


ИЗБЕГЛИ ТИТА

ДА Андрића за Ниш везује много тога говори и податак да је управо он постао почасни члан и доктор Универзитета у Нишу, и то уместо Јосипа Броза Тита! Одмах после оснивања Универзитета неко из партије је предложио да се Тито изабере за почасног члана. Један од првих ректора Бранимир Јанковић убедио је комитетлије да то није добра идеја речима: "Па ми смо тек основани, мали смо и непознати, да се не увреди друг Тито", испричао је ректор Драган Антић.